U Nišu odavno ne postoji državna veterinarska stanica, a privatne ambulante nisu u obavezi da dežuraju van radnog vremena. Zato se neretko vlasnici žale da je u hitnim slučajevima, naročito tokom noći, teško doći do pomoći. Iako je bilo predloga da se pokrene inicijativa za otvaranje jedne dežurne ambulante, ona zvanično nikada nije pokrenuta.
Krajem prošle godine Nišlijka Tamara Stanković prošla je kroz muke želeći da spasi život uličnog psa koga je u nedelju kasno uveče udario automobil. Nakon skoro četiri sata traženja pomoći, uspela je da dobije jednog veterinara. Pas je pregledan, dobio je infuziju i lekove protiv bolova, ali kasnije ujutru, dok su čekali da veterinar dođe i uradi operaciju, pas Pegica koji je bio sterilisan i čipovan na Grad, uginuo je.
U nedelju od 00 do 02 sata sam zvala bezuspešno po 100 puta sve brojeve i molila da mi neko pomogne, od 21.000 članova grupe niko nije pomogao niti ijedan veterinar od njih 20. Da nisam imala malo sreće da dođem do jednog veterinara i to samo zato što ga je policija pozvala, ne bi ni izašao – priča Stanković.
Primera uzaludnog traženja veterinara tokom noći ima još, o čemu se neretko piše i u grupama na fejsbuku u kojima su ljubitelji životinja. Vlasnici kažu da je dežurstvo od 24 sata za životinje – neophodno.
“Ne samo tokom noći, nego i tokom dana, kada prođe radno vreme, čak i da je to tri popodne, nemoguće je naći veterinara. Prvo sam tako izgubila svog psa, bila je nedelja tri popodne, a sada i ovaj pas”, kaže naša sagovornica i ističe “Toliko ljudi i ljubitelja životinja a niko da pokrene nešto da se otvori dežurna ambulanta, hitne intervencije i hitna pomoć za životinje kojima su životi ugroženi”.
Od ovakve i sličnih situacija strahuju i drugi vlasnici.
Nadam se da do te situacije neće doći, ali bih u tom slučaju morala da zovem svog veterinara, a noć je, čovek ima pravo da legne i isključi telefon. Definitivno je “hitna za životinje” neophodna Nišu, u razvijenim zemljama odavno postoje ovakve ustanove – kaže vlasnica Marija Marinković.
U potrazi za pomoći, noću zvone i telefoni udruženja “ZOO Planet” koje, iako neretko spašava i zbrinjava životinje, nije služba koja može da pruži adekvatnu medicinsku pomoć.
Velika je potreba i građana Niša i okoline jer zaista ima nekih problema koji su urgentni a dese se tokom noći. Mnoge životinje nažalost i uginu jer ne dolaze do neke hitne pomoći. Velika je potreba, ako ništa drugo da se ima barem dežurna ambulanta – kaže Dušan Stojanović iz “ZOO Planet-a”.
Kako ovo udruženje često pomaže životinjama na terenu i tokom noći, a i ima brojne svoje životinje, veterinarski pregledi i intervencije su konstantna potreba.
Mi imamo tu sreću da imamo svoju stacionarnu ambulantu gde za neku hitnu prvu pomoć reaguju naši veterinari i tehničari koji su volonteri tu, pa su nam dostupni 24/7. Takođe, imamo saradnju i slobodu sa određenim ambulantama gde stvarno za neke hitne slučajeve koje procenimo da mora da se hitno reaguje ili idemo na prihvat životinje koja je povređena, udarena ili nešto, da nam otvore ambulantu – dodaje Stojanović.
Dežurstva – dobra volja veterinara
Zahvaljujući “dobroj volji” veterinara, čije je radno vreme već isteklo a odazovu se u hitnim situacijama – neki životi bivaju spašeni. Jedna od ambulanti koju vlasnici neretko zovu tokom noći je “Veterinarska stanica Niš”, koja je nekada bila u državnom vlasništvu, ali je, kada i neke druge u Srbiji, privatizovana 2008. godine. U toj stanici postoji dežurni veterinar, ali on dolazi u ambulantu isključivo na poziv.
Kad pozove čovek na fiksni on misli da nas je dobio i da je taj veterinar tu u stanici i misle da on odmah može da reaguje i da siđe u ambulantu. U stvari, niko ne spava u stanici. Mi uvek izlazimo u susret što se tiče toga, ali dešava se otkako smo promenili operatera da neće da se preusmeri poziv neko vreme – objašnjavaju iz Veterinarske stanice Niš.
Poziva ima dosta, a ponekad je teško odgovoriti na sve i svima izaći u susret, kažu iz ove stanice.
Sve je spalo na našu veterinarsku stanicu i desi da ako zovu veterinara na mobilni da on ne čuje telefon. Dešava se da se vraćaju iz grada i naiđu na nekog psa i onda oni zovu i dođu i ostave ga. Mi smo privatna veterinarska stanica, svi oni rade od učinka i mora da zarade, a dešava se i da neće da plate.
Kako kažu, trude se odgovore na hitne slučajeve i prime pacijenta, čak i ako se životinja već lečila kod nekog drugog. Ipak, poručuju da bi svaki veterinar trebalo da dežura za svoje pacijente.
“Nema državnih vet stanica, sve su privatne. U suštini svako ima svog veterinara gde vodi ljubimca i oni bi trebalo da izađu u susret i da se javljaju i noću, ako hoće da ispoštuju vlasnika”, kažu iz stanice i dodaju, “Ljudski i humano je da svako svoje pacijente zbrine i danju i noću”.
U Nišu ima više ambulanti koje na svojim vratima jasno ističu brojeve telefona za hitne slučajeve. Ipak, prema rečima pravnice udruženja “Pit”, Nine Krstić, one nisu u obavezi da dežuraju noću.
Pojedine ambulante imaju dežurne brojeve telefona i vrše preglede, a radi se uglavnom o ukazivanju hitne veterinarske pomoći kućnim ljubimcima ili napuštenim životinjama iako na to po obliku organizovanja i registracije pravnog lica nisu u obavezi, s tim što bi, obzirom na broj životinja kojima je takva nega neophodna svakodnevno, takav vid rada značio mnogo – kaže Krstić.
Iako je bilo predloga da se pokrene inicijativa za otvaranje ambulante ili stanice, koja bi i van isteka radnog vremena bila na raspolaganju vlasnicima i pružala pomoć životinjama, takav predlog nije zaživeo. Ukoliko bi se pokrenula inicijativa, udruženje “Pit” bi je rado podržalo, ističu iz tog udruženja. Do tada, vlasnicima preostaje da, ako zatreba, računaju na to da će im se neko od veterinara javiti na telefon i pomoći njihovim ljubimcima.
