Na listi od 137 zemalja, Srbija je na 134. mestu po sposobnosti da zadrži talentovane ljude, pokazuje izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2017/2018. Oko 67% mladih iskazuje želju da napusti zemlju, navodi se u istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije. Ta slika se, makar privremeno, već 10 godina menja za vreme Nišvil džez festivala. Pošto im se pruži prilika da se aktivno uključe u neki društveni događaj, neki mladi ljudi ostave po strani planove za odlazak, a mnogo njih i dođe u grad. Među trista odabranih volontera Nišvila ima ih iz cele Srbije, ali i iz Alžira, Portugalije, Rusije, Indije, Amerike, Francuske.
Lenka Živanović iz Valjeva ove godine je prvi put volontirala na festivalu u Nišu.
„Volonteri ne žive od volontiranja, nego za volontiranje. Tu se prolazi kroz različite situacije bez novčanih nadoknada, ali se i odrasta. Volontiranje mi je omogućilo da imam prijatelje širom sveta, i to je srž volonterizma – ljudi koji vam ostanu za ceo život“, kaže naša sagovornica.
Pored druženja i prijateljstava, volonteri stiču značajna iskustva i veštine koje im koriste tokom školovanja i kasnije pri traženju posla.
Marko Nedeljković i Dušan Branković počeli su da volontiraju na Nišvilu pre šest godina kao 17-godišnjaci, prošli su kroz nekoliko sektora, a ove godine su angažovani kao koordinatori volontera.
„Volonterski program festivala prepoznaje zalaganje mladih ljudi, koji su spremni da ulože svoje vreme i energiju. Ja ni ne osetim kada prođe 12 dana, kao da nisam u svom gradu. Toliko je dešavanja počev od glavne ulice, preko keja, predstava na mostu, i događaja na mestima gde ne biste ni pomislili da bi mogli da se organizuju“, priča Branković.
„Volonteri su najbolji promoteri festivala, jer se lepa reč daleko čuje. Volonter iz drugog grada ili zemlje vrati se kući i kaže kako je proveo neverovatnih 12 dana u Nišu i preporuči svakome da dođe i da oseti energiju Nišvila“, smatra Nedeljković koji, kao Lenka, ima volontersko iskustvo i van Nišvila – u Evropskoj organizaciji mladih.
Zašto je dobro volontirati?
Dešava se da mladi nemaju uvek podršku porodice i prijatelja za volontiranje. Najčešće ih ne razumeju ljudi srednjih godina, jer su stariji nekada imali radne akcije, koje jesu slične današnjem volontiranju. Zbog toga je, kažu volonteri Nišvila, veoma bitno edukovati ljude o ovom vidu društvenog delovanja. Ohrabrujući podatak je da mnogo srednjoškolaca jedva čeka da napuni 15 godina, što je donja granica za volontiranje na Nišvilu, kako bi se prijavili.
Prema rečima Marjana Cvetkovića, pokretača volonterskog dela Nišvila, početna ideja bila je da se od volontiranja na ovom festivalu napravi fenomen kulturne edukacije, da im volonterski program ponudi sve ono što im formalno obrazovanje ne nudi.
„Tokom festivala mladi nauče kako se radi u timu, kako se ostvaruju ciljevi, donose odluke u kritičnim situacijama, komunicira sa različitima od sebe, kako se javno nastupa“, kaže Cvetković i dodaje da je razmena iskustava sa drugim volonterima takođe velika prednost, jer se informacije dobijaju od vršnjaka, ne od profesora, pa su i prihvatljivije.
