Grad Niš dobio je četiri puta manje sredstava (po stanovniku) iz budžetskih rezervi od Beograda u prethodnih šest godina, ocenio je Fiskalni savet u svojoj najnovijoj analizi tekućih budžetskih rezervi.
Ovakva odluka je “nejasna” napominje savet i navodi da je jedna od osnovnih primedbi to što su kriterijumi koja će lokalna samouprava dobiti koliko vanrednih sredstava – nepoznati.
U obrazloženju raspodele budžetske rezerve najčešće se pojavljuje samo jedna rečenica koja nije informativna: Sredstva se dodeljuju „za izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti lokalne vlasti“ – piše u izveštaju Fiskalnog saveta.
Tako je gotovo trećinu budžetskih rezervi za period od 2018. do 2023. godine dobio Beograd što je suma od preko devet milijardi dinara. Drugi veliki gradovi u Srbiji, dobili su znatno manje iznose. Kragujevac preko 900 miliona dinara, Novi Sad 700 miliona, dok je Nišu pripalo samo 350 miliona dinara.
Fiskalni savet takođe napominje da postoje značajne razlike u visini finansijskih transfera iz budžetskih rezervi kada je reč o sredstvima po glavi stanovnika, što bi, dodaje se, trebalo detaljnije istražiti.
Među četiri najveća grada, po veličini transfera iznad republičkog proseka našli su se Beograd (5.498 dinara po stanovniku) i Kragujevac 5.372 dinara (po stanovniku), dok su Novi Sad sa 1.837 dinara i Niš sa 1.388 dinara po stanovniku bili značajno ispod proseka – navodi se u izveštaju.
Takođe, Fiskalni savet u svojoj oceni stanja navodi da finasiranje lokalne samouprave treba urediti na objektivan i održiv način i da dodatno finansiranje iz budžetskih rezervi diskrecionim odlukama Vlade može biti problematično.
Čest korisnik ovih rezervi u proteklom periodu bile su i verske zajednice, koje su od 2018. do 2023. godine iz ovog izvora u proseku dobijale po 10 miliona evra godišnje. Isto toliko novca za navedeni period bilo je dodeljivano i sportskim savezima, među kojima su Fudbalski savez, Košarkaški savez, Teniski savez i Olimpijski komitet.
Tačne korisnike ovih sredstava zapravo u jednom broju slučajeva nije ni moguće precizno alocirati, jer se u rešenjima o upotrebi budžetske rezerve daje samo šturo objašnjenje da je u pitanju podrška redovnom radu sportskih saveza, piše u izveštaju Fiskalnog saveta.
Dodaje se i da ja Vladi dozvoljena određene fleksibilnost kada je u pitanju izvršavanje budžeta, ali da postoje jasna ograničenja. Savet ističe i da upotreba budžetskih rezervi za sprovođenje “ad-hoc ekonomskih politika” ne bi smela da bude njena namena.
