Kad novinari naiđu na zatvorena vrata javnih institucija

"Krijući informacije od javnosti, instuitucije bude sumnju u to čije interese zastupaju"; foto: pexel/neshom

Iako je etički, a i uslovljeno Kodeksom novinara Srbije da se u novinarskom prilogu čuju obe strane priče, novinari često nemaju sagovornike iz državnih institucija. Građani, osim posredno preko medija, ostanu i direktno bez odgovora na javnim događajima, pa je na gradskom forumu Kako izgleda vazduh u Nišu izostao odgovor nadležnih jer su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša svega dva sata pre dogovorenog održavanja tribine otkazali učešće.

Novinarka Mreže za istraživanje korupcije i kriminala (KRIK) Jelena Radivojević kaže da javne institucije sve više odaju utisak da su privatne firme koje rade u interesu vlastodržaca, a na novinare gledaju kao na neprijatelje koji pokušavaju da im naude. Ona ističe da, krijući informacije od javnosti, instuitucije bude sumnju u to čije interese zastupaju.

Svakondevno se borimo sa ćutanjem institucija. Bilo da se bukvalno prave mrtvi i ne odgovaraju na naše zahteve, bilo da odbijaju naše zahteve za informacije od javnog značaja, svakako ne rade u interesu javnosti, dodaje Radivojević.

Generički SMS „na sastanku sam“ predstavnika javnih institucija često su jedini odgovori koje dobijaju novinari regionalnog portala Južne vesti. Sa druge strane, navodi njihov zamenik glavnog urednika Aleksandar Stankov, neki funkcioneri odgovaraju na pitanja mejlom, što isključuje bilo kakvu mogućnost za potpitanja. Dešava se i da odgovori iz instuitucija izostanu:

Primer niške Gradske uprave možda najbolje ilustruje zatvorenost institucija. Naime, načelnik Gradske uprave već godinu dana ne komunicira sa novinarima Južnih vesti. Ne odgovara na mejlove, niti na telefonske pozive, a upravo preko Gradske uprave idu neka od najvažnijih pitanja za funkcionisanje grada – od javnih nabavki, do kupovine i prodaje poslovnog prostora, kaže Stankov.

Da nije sve tako crno u odnosima javnih institucija i medija, svedok je novinarka KRIK-a.

Uvek ima dobrih primera – tako se nekada dogodi da već dan nakon poslatog zahteva dobijemo odgovor, ali to nikada nije slučaj sa institucijama koje su u Beogradu, navodi Radivojević i dodaje da ekspresno stižu i dokumenta o ljudima koji nisu u zaštiti vladajuće garniture, a dešava se i da bude poneki dodatni dokument, za koji se ne zna da postoji.

Poverenik je najbolji prijatelj novinara

Zamenik glavnog urednika Južnih vesti Aleksandar Stankov; Foto: arhiva MRCN / T.Đ.

Dug je put kada institucije ne daju odmah tražene informacije, pa kao i svi građani kojima su uskraćene informacije, i novinari moraju da se obrate povereniku za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, pa zato i naš sagovornik iz Južnih vesti kaže da je u vremenu netransparentnosti poverenik najbolji prijatelj medija.

Značaj ove institucije je toliki da bez reakcije poverenika, neke od najznačajnijih priča Južnih vesti ne bi mogle da budu objavljene, podvlači Stankov.

I redakcija KRIK-a do otkirća dolazi putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i intervencijom poverenika. Dešava se, naglašava naša sagovornica sa ovog portala, da i kada slučajevi za pristup ovakvim informacijama budu rešeni u korist medija – oni dokumenta ne dobiju, što samo potvrđuje tezu o okupiranom sektoru, koji poštuje jedino vladajuću stranku. Međutim, dolazi i do paradoksalnih situacija:

Meni se lično dogodilo da službenik jedne beogradske opštine odbija da mi dostavi vrlo jednostavnu stvar, jer, kako kaže, on uvek odbije, pa ako poverenik dozvoli, on će dostaviti – da mu posle neko ne bi pravio problem i pitao ga što je poslao neka dokumenta, kaže naša sagovornica iz KRIK-a.

Za sada bez poverenika

Novinarka KRIK-a Jelena Radivojević; foto: arhiva MRCN/B.R.

Dva meseca nakon isteka mandata prethodnom povereniku za informacije i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije još uvek nije pokrenuo proceduru za izbor novog poverenika. Zamenik programskog direktora Centra za istaživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Pavle Dimirijević kaže da je to loše za demokratiju u Srbiji jer se postavlja pitanje zbog čega se čeka na početak izborne procedure.

Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se ima u vidu izjava predsednika Odbora za kulturu i informisanje koji je medijima izjavio da se čekaju ‘sugestije iz vlasti’. Sve ovo ne izgleda kao da postoji spremnost da se procedura suštinski ispoštuje, a procedura podrazumeva i kandidovanje i razgovor sa kandidatima, uz obavezu da proces bude što otvoreniji za javnost. Javnost ima pravo da se upozna i sa biografijama kandidata i sa njihovim kvalifikacijama – tj. sa onim što ih preporučuje za ovu funkciju, kaže naš sagovornik iz CRTA-e.

Prethodni poverenik Rodoljub Šabić, ističu naši sagovornici iz medija, imao je odličan odnos sa novinarima i pokušao je da pomogne koliko mu zakon dozvoljava.

Daleko od toga da je kancelarija poverenika uvek odgovarala pozitivino na naše žalbe na institucije – ali svaki put kada bi nam rekli da ne mogu ‘da pomognu’, obrazložili bi takvu odluku. Naravno da je poštovano pravo na privatnost svih građana, ali je takođe uvažavano pravo na informacije, ističe Jelena Radivojević.

Kakav nam poverenik treba?

Aleksandar Stankov kaže da su mu očekivanja od novog poverenika krajnje pesimistična.

Pogledajte samo šta se dogodilo sa zaštitnikom građana. Bojim se da će slična figura da bude postavljena i na mesto poverenika za informacije od javnog značaja. Neko ko će, umesto da pomaže da javnost dođe do bitnih informacija, zapravo da radi suprotno; da spreči objavljivanje takvih podataka, kaže naš sagovornik i dodaje da osim insistiranja na transparentnom i pravičnom izboru – mediji i građani nemaju drugačiji način da utiču na odabir novog poverenika.

Istog je mišljenja o izboru i novinarka KRIK-a Jelena Radivojević, ali se nada da će ova institucija nastaviti da obavlja svoj posao nesmetano bez obzira ko je na njenom čelu.

Nadam se da će novi poverenik umeti da prepozna bitnost situacije i javno reaguje na pokušaje da se od novinara nešto sakrije, zaključuje ona.

Zamenik programskog direktora CRTA-e Pavle Dimitrijević; foto: MRCN/B.R.

Pravo na javne informacije predstavljaju temelj demokratije, kao i pravo građana da znaju šta i kako rade javne institucije, navodi Pavle Dimitrijević iz CRTA-e:

„Upravo to radila je i radi institucija poverenika. Poverenik kaže – dužni ste da pružite informaciju od javnog značaja, bez obzira koliko ona ‘bolna’ bila za nosioce vlasti. I ovo je, istovremeno, ‘temelj’ političke odgovornosti ljudi koji vode institucije, javna preduzeća, ustanove, lokalne samouprave u Srbiji. Bez ovog prava, građani bi više bili podanici, nego građani. Jer bi bili u situaciji da veruju isključivo informacijama za koje država odredi da građani treba da znaju“.

To je jedan od razloga zbog čega je više od osamdeset organizacija, u okviru inicijative #SrbijaDoInformacija, pokrenula kampanju „Hoću poverenika a ne poslušnika“. Pavle Dimitrijević ističe da se od novog poverenika očekuje da radi po zakonu, nepristrasno, kao i do sada, da bude proaktivan u zaštiti prava, oglašava se kada je pravo ugroženo, ili kada postoji opasnost da bude ugroženo.