Sa ponosom, bez nasilja

NIška nedelja ponosa 2017. godine; foto: Ivan DInić

Organizacija Da se zna! tokom 2018. godine zabeležila je 42 slučaja neke vrste nasilja zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Nasilje, kako verbalno, tako i fizičko, kao i ostale vrste diskriminacije svakodnevna su pojava na koje nailaze LGBT+ osobe u Srbiji. Iako je izmenama i dopunama Krivičnog zakona 2012. uveden član kojim se, između ostalog, predviđa teža krivična dela motivisana mržnjom usled seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, članovi LGBT+ zajednice u Srbiji navode da postoje nejasnoće sa primenom, a da je samo jedna presuda za zločin iz mržnje prema ovoj populaciji.

Ipak, LGBT+ zajednica u Srbiji, kao i prethodnih godina jun obeležava kao Mesec ponosa sećajući se na Stonvolsku pobunu. Gej zajednica u Sjedinjenim Američkim Državama, ponesena pokretima i pobunama koje je kraj 1960-ih nosio i sve većom policijskom torturom, započela je 28. juna 1969. godine proteste ispred poznatog njujorškog gej bara Stonvol na Menhetnu. Hiljade ljudi slilo se sledećeg dana kako bi pružilo još veću podršku LGBT zajednici zbog policijskog nasilja.

Iako je u SAD nakon skoro pola veka od Stonvolske pobune zakonom potvrđeno istopolno partnerstvo, u Srbiji se čeka rasprava o Građanskom zakoniku, kojim bi se ovo pitanje moglo ozakoniti. Realnost je drugačija, pa se svaka treća LGBT+ osoba u životu susretne sa nekom vrstom nasilja.

Ljubica Tešić iz Asocijacije DUGA kaže da intenzivno rade na promeni svesti ljudi u našem društvu kako bi stanje postalo bolje i prihvatljivije za LGBT+ osobe u Srbiji. Zato ovo udruženje sarađuje sa 96 centara za socijalni rad, kako bi dodatno edukovala socijalne radnike za pružanje pomoći i podrške LGBT+ populaciji.

Znam i shvatam u kakvoj su situaciji LGBT osobe, njihove porodice posebno, šta preživljavaju, kako preživljavaju, kako ta deca prolaze u školi i koliko trpe vršnjačko nasilje, pa kada su oni u pitanju, ja tu prilazim kao majka. Kroz razgovore sa mnom lakše prihvataju sami sebe i shvataju da će jednog dana biti prihvaćeni od svojih roditelja, navodi ona.

Aktivistkinja organizacije DA SE ZNA! Maja Žilić navodi da se trude da podstaknu ljude iz svog okruženja kako bi prijavili svaki oblik nasilja i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Postoji velika stigmatizacija, pa zbog toga mi smatramo da treba da budemo tu i da postojimo, da skrećemo ljudima pažnju da mi imamo glas i da smo mi jednaki građani sa svima i da treba da imamo svoja prava, dodaje ona.

Ova organizacija, osim monitoringa nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama, pruža besplatnu pravnu i psihološku pomoć svima koji su doživeli neku vrstu nasilje. Žilić navodi da sve ovo rade kako bi osobe koje su doživele nasilje znale da nisu same, da postoje ljudi koji su preživeli isto, i da je to jedna od mogućnosti da tu traumu prebrode.

Jedini način, zaključuje Ljubica Tešić, jeste da se kroz institucije LGBT+ osobe bore za svoja prava jer bi upravo odatle i trebalo da krene pomoć.