Adresa juznevesti.com već deceniju je mesto na koje građani južne i jugoistočne Srbije odlaze kako bi proverili informacije koje su videli u nekim drugim medijima, ali i adresa preko koje se, uz pomoć novinara ovog portala, bore za svoja prava, dolaze do istine, zaodovoljavaju pravdu…
Boreći se sa različitim pritiscima, koje je trpela i redakcija, ali i novinari pojedinačno, Južne vesti su uspevale da se izbore i ostanu nezavisni i na strani građana. To dokazuje i činjenica da su novinari Južnih vesti dobitnici mnogih priznanja kao što su “Stanislav Staša Marinković“, “Slađana Veljković”, nagrada za sportskog novinara godine u Nišu, nagrada za profesionalni integritet „Katarina Preradović“, a istraživački tekst novinara “Južnih vesti” prošle godine bio je među četiri najbolja u Srbiji.
Prvi tekst na sajtu Južnih vesti objavljen je 29. januara 2010. godine, a interesantno je da je to prvi onlajn tekst u Srbiji koji je dobio nagradu za istraživačko novinarstvo.
Prema mišljenju Slobodana Georgieva, novinar BIRN-a, Južne vesti su nastale u vreme kada je Niš u pogledu medija bilo zapušteno mesto.
„Bio je to period kada je propala jedna velika televizija koja je radila u Nišu, a koja je imala potencijal da bude veliko medijsko uporište. Južne vesti su uskočile baš kad i gde treba, i ono što je bilo mala operacija, pretvorilo se u sjajnu stvar, koja je prevazišla okvire Niša i juga Srbije. Ipak, oni su ostali dosledni svom imenu i inicijalnoj ideji da prave sadržaj koji će obaveštavati ostatak sveta o tome šta se u tom delu Srbije dešava“, ističe Georgiev i dodaje da su Južne vesti kredibilitet stekle profesionalnim pristupom, i baš zbog toga im veruju i čitaoci i kolege.
Kako kaže, biti nezavisan medij na lokalu mnogo je teže nego u Beogradu.
„Da su razmišljali o tome koliko je teško i komplikovano i koliko će ih napadati, verovatno nikada ne bi ni ušli u taj projekat, a ušli su u vreme velike ekonomske krize, kada je bilo teško i u Srbiji, i u celom svetu. Oni su to izgurali i u tom smislu su sa različitih strana vrlo rano bili prepoznati kao portal koji ima dobru perspektivu, zbog čega su i dobijali podršku različitih organizacija i ljudi, što im je svakako pomoglo da ovih dana slave desetogodišnjicu“.
I bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podaka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da je veliki značaj postojanja ovakvog portala na loklanom nivou.
„To je jedan odličan medij, koncipiran tako da bira provokativne, zanimljive i aktuelne teme i omogućava da se čuju najrazličitiji stavovi o temama koje otvara. Čak i kada predstavnici vlasti odbijaju da komenatarišu, oni profesionalno insistiraju i pokušavaju da dobiju njihov stav o tome“, smatra Šabić i dodaje da je za ovaj medij vezan još od samog osnivanja i da je više puta pisao i kolumne koje su Južne vesti objavljivale.
„Neko bi mogao da kaže da sam subjektivan, ali nisam. To je medij kakav je, ne samo jugu Srbije, iako nosti to simpatično ime, potreban i celoj Srbiji. Nije slučajno da su se Južne vesti svrstale u grupu naših najrelevantnijih medija, i da su njihovi novinari dobitnici najprestižnijih priznanja u toj medijskoj sferi. Sve je to zarađeno dobrim, odgovornim i profesionalnim radom“.
Novinarka televizije N1 Jelena Petrović ističe da je značaj ovog njuz portala utoliko veći što je počeo da radi u vreme kada je u Nišu stasavala prva generacija školovanih novinara.
„Južne vesti se bave konkretnim lokalnim problemima u Nišu, problemima Nišlija, što je posebno važno u trenutku kada se ostali mediji bave politikom na najvišem nivou. U takvoj situaciji ne ostaje mnogo prostora za probleme građana na lokalu, pa običan čovek ostaje u zapećku. Trend nestajanja medija na lokalu poslednjih nekoliko godina je toliko veliki, da se medijska scena pročistila i sve je manje lokalnih televizijskih stanica i listova, nestali su pod ekonomskim, političkim i raznim drugim pritiscima. Zato je bitno da portal poput Južnih vesti nastavi da postoji i da se bavi istraživačkim pričama, jer je medija koji se profesionalno bave svojim poslom sve manje, pa je sužen prostor ne samo za kritiku, već i za realne socijalne, ekonomske i druge probleme građana“.
I urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra dasu Južne vesti jedan od najznačajnijih medija kod nas van Beograda.
„Da nema Južnih vesti, ne bismo uopšte imali takvu vrstu novinarstva na jugu Srbije. Za mene, to je mesto na kome se informišem o tome šta se dešava na lokalu. To je pre svega profesionalan portal, imaju kvalitetne teme koje obrađuju na kvalitetan način i mislim da nemaju zamenu“, kaže Dojčinović i dodaje da je svuda teško baviti se nezavisnim novinarstvom, a da je naročito teško na lokalu: „Manji gradovi imaju veću povezanost među ljudima, svako svakog poznaje, pa je samim tim i veći pritisak baviti se nekim temama. Vlast je mnogo brutalnija kada se obračunava sa novinarima na lokalu, i zbog toga je ono što rade Južne vesti mnogo veće, kada u takvim uslovima uspevaju da se bave kvalitetnim i nezavisnim novinarstvom“, ističe Dojčinović.
Povezane vesti
Udruženja: Nismo tražili informacije nego odgovornost 
Medijski zakoni i stručne komisije – ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost 
NUNS: Gradonačelnica Niša da prestane da diskriminiše medije 
Belami i drugi mediji Radomirovića dobili skoro polovinu novca na niškom medijskom konkursu