Priroda neoradikalske vlasti SNS-a i mesijanski sindrom autokrate Vučića videle su se jasno još 2014. godine tokom katastrofalnih poplava u Srbiji, a sada, u terminalnoj i represivnoj fazi SNS-a, dok požari na više od 600 lokaliteta uništavaju ljude, životinje i imovinu, čak i oni „neutralni“ i „apolitični“ jasno vide posledice uništenja državnih funkcija i sistema koju je sproveo delegitimisani predsednik Republike, uveren da je On država sama.
Tragični događaji i likovi poput Zorane Mihajlović, Čučkovića i Marka Blagojevića, te 2014. godine pokazali su da su uzroci poplava u Srbiji zapušteni vodotokovi, korupcija, nebriga i nesposobnost lokalnih korumpiranih vlasti pretvorenih u SNS feude. Sada, jedanaest godina kasnije kada vatra uništava opustela i bezvodna sela oko Aleksinca, Kragujevca, Prokuplja, Bora, Kuršumlije, Surdulice, Zaječara i Niša, jasno se vidi nesposobnost ugušene države koja je ljude prepustila da se u apokaliptičnim vatrenim stihijama snalaze sami i kako znaju.
Kako je moguće da u jednom danu požari buknu na 630 lokacija u Srbiji? Da li je moguće da opštine, poput Prokuplja, proglase vanredno stanje tek na kraju dana, nakon što su u selima već izgorele kuće, štale, njive i ambari ljudima? Nije li zastrašujuće da su svoja sela i kuće mešstani od vatre branili sami uz pomoć dobrovoljaca, poneke cisterne, uglavnom neispravne i uz pomoć malobrojnih vatrogasaca? Da li je moguće da su izgorele gotovo sve kuće i crkva u topličkom selu Dubovu, koje su meštani pokušavali da odbrane sami uz pomoć dva vatrogasca sa ručnim prskalicama, dok je u delu sela gde požara nije ni bilo, kraj prazne kuće SNS predsednice Saveta mesne zajednice Suzane Novković dežuralo vatrogasno vozilo u punoj opremi?
Da li je vatru neko palio namerno, uz pomoć dronova, posebno uz administrativnu granicu, u kuršumlijskoj opštini, gde vlast i policija godinama i ne pokušavaju da spreče Arbanase koji upadaju preko administrativne granice i seku i državnu i seosku šumu? Da li policija treba da služi i pomaže narodu, ili da prebija srpsku omladinu, hapsi profesore i advokate, aktivira zvučne topove, obezbeđuje Ćacilend i juri studente i građane bornim kolima ulicama pobunjenih gradova?
Da li je cilj izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, koju je omogućila tadašnja ministarka Ana Brnabić, bio da stvori opštine i gradove-prosjake zavisne od transfera i milostinje Vođe koji nemaju para da kupe vatrogasno vozilo i ispravnu cisternu sa vodom, dok republička vlast plaća EKSPO 17 milijardi evra, nepotrebne francuske Rafale 3 milijarde evra, ili preplaćuje javne nabavke i gradi najskuplje auto-puteve sa tunelima bez vatrogasne opreme? Da li su tačne pretpostavke da su lokaliteti požara istovetni sa predviđenom mapom budućih rudnika u Srbiji? Da li je moguće da građani Srbije nemaju državu koja ih štiti, i da samo mislimo da već ne delimo sudbinu Kurda?
Ovo su bila pitanja za vlast, kako lokalnu, tako i za delegitimisanog predsednika Vučića koji je dan nakon što je otvorio Palmin Memorijalni centar u Jagodini, došao u toplička sela da unesrećenim ljudima, lakonski obećava pare, kao što je onomad obećavao koze građanima Kosmeta, koje je u međuvremenu predao Kurtiju.
To su bila pitanja, a ovo su činjenice – Srbija ima 615 policajaca na 100 hiljada stanovnika što je gotovo duplo više od evropskog proseka (318), ali zato su vatrogasna vozila u Srbiji u proseku stara 30 godina, dok se u EU menjaju na svakih 10 do 15 godina. I broj vatrogasnih vozila je duplo manji u Srbiji , u odnosu na evropski prosek, a jedan vatrogasac dolazi na 1.865 stanovnika, dok u Evropi na 1.000. Strategija zaštite od požara u Srbiji istekla je 2017. godine. Sve ovo govori da vlast ugrožava bezbednost svih građana i da naš novac služi samo za samoodržanje SNS-a na vlasti i za bogaćenje SNS oligarhije. Srbija je postala poput „lude krave“ koja se hrani sopstvenim mesom.
Vučić je pao, on više ne upravlja Srbijom. Potrebno je da se studentski pokret i opozicione stranke hitno dogovore o tome kako da uz pomoć građana Vučićev odlazak sa vlasti i realizuju. To jeste naša odgovornost.
Autorka tesksta je prof. dr Tamara Milenković Kerković, odbornica u Skupštini grada Niša i ko-predsednica “Platforme ZA Srbiju”.
