Širok spektar uočenih problema u Srbiji donosi Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava. Problemi sa korupcijom, pritisci na sudstvo, tužilaštva, novinare – dugačak je spisak zamerki Komisije koja je, primetno, pooštrila ton. U fokusu su i protesti i društveno-politička kriza u kojoj živimo mesecima, a vlast je trenutno bez komentara. Docentkinja Pravnog fakulteta u Nišu kaže da ovakvi izveštaji imaju svoju političku težinu, te da je dobro što je Komisija ovog puta zauzela konkretniji stav, ali primećuje da su njihove preporuke dosta “mlake”.
Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava i ove godine obuhvatio je Srbiju kao zemlju kandidata za članstvo. Ocena o napretku u oblasti pravosuđa, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, kao i stanju u institucijama – daleko je od pozitivne.
U primetno oštrijem tonu u odnosu na pređašnje izveštaje, ovaj za 2025. ukazuje na konkretne probleme gotovo u svim oblastima. Dosta pažnje poklonjeno je i događajima koji su usledili nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, kada je život izgubilo 16 osoba. Masovni studentski protesti i odgovor vlasti i institucija posebno su naznačeni u Izveštaju Komisije.
Studentski i građanski protesti koji su započeli nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu prerasli su u proteste na nivou cele zemlje, sa zahtevima za odgovorno postupanje nadležnih i efikasniju borbu protiv korupcije – stoji u dokumentu.
O konkretnijim zamerkama koje nisu toliko uvijene u diplomatske floskule, govori i docentkinja Pravnog fakulteta u Nišu Sanja Đorđević Aleksovski. Ističe da se ovog puta Komisija “jasno, precizno i kritički osvrće na stanje stvari u navedenim oblastima u državi”, budući da su nakon prošlogodišnjeg Izveštaja usledile kritike javnosti da Evropska komisija mora biti “oštrija”.
A šta je to sve zamereno Srbiji u ove četiri oblasti ovog puta? Ukratko – mnogo toga. Navodi se da je država aktivna u sprovođenju pravosudnih reformi, ali da su i dalje u velikoj meri prisutni politički uticaji na sudove i tužilaštva. Zakon o javnim nabavkama se u znatnoj meri zaobilazi, dok je visoka korupcija poseban izazov za našu državu.
Nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024, što je izazvalo masovne javne proteste, nadležni su pokrenuli istrage o navodnoj korupciji povezanoj s tim tragičnim događajem, koje još uvek nisu završene – piše u Izveštaju.
Ozbiljna zabrinutost postoji i kada je nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije u pitanju, a dugotrajan proces izbora novih članova Saveta narušava poverenje u isti. Raste zabrinutost i kada su u pitanju nacionalni mediji, te Komisija tvrdi da su uređivačka autonomija i pluralizam dovedeni u pitanje. Primetni su pritisci i na novinare, medije kao i na civilni sektor, a efikasnost Narodne skupštine je ograničena, budući da su retka zasedanja, te nema političke debate.
Docentkinja Đorđević Aleksovski navodi da iako je ton u prvom delu Izveštaja oštiriji, preporuke koje izdaje Komisija nisu istog intenziteta.
Komisija je oštra u tom prvom delu, u prvom segmentu prilikom upućivanja kritika, a onda su sve preporuke dosta mekane, dosta mlake. Naravno, opet moramo imati u vidu i aspekt suverenosti država, jer se Evropska unija ne postavlja kao neka nadređena međunarodna organizacija koja izdaje naređenja – ističe Đorđević Aleksovski.
Čitaju li srpske vlasti izveštaje?
Za razliku od prethodnog, ovaj Izveštaj stiže u trenutku radikalizacije društveno-političke krize u zemlji. Dok studenti u blokadi i zborovi građana barikadama zaustavljaju saobraćaj na raskrsnicama zahtevajući vanredne parlamentarne izbore, vlast pojačava represiju. Stotine privedenih i saslušanih svedoče o doživljenoj policijskoj brutalnosti, dok se predsednik države gotovo u svakoj prilici hvali o pobedi nad “obojenom revolucijom”.
Je li i izveštaj Evropske komisije deo ove obojene revolucije, budući da ukazuje na identične propuste institucije kao i pobunjeni studenati i građani, za sada nema odgovora od predsednika. Utisak domaće javnosti da Evropska unija ne obraća previše pažnje na stanje prava u zemlji, te da brine samo o svojim interesima ovde, budi sumnje da će i ovaj Izveštaj ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Ipak, docentkinja Pravnog fakulteta ističe da ovakvi dokumenti imaju svoju političku težinu.
Njegovu političku težinu nikako ne smemo relativizovati. Kod nekih autoritarnih režima vi možete upućivati i kritike najvećeg intenziteta, pa će se oni oglušiti o to, odnosno imaće stav da ih to ne dotiče. Međutim, imajući u vidu geografsku poziciju Srbije i njen proklamovan cilj za pristupanje Evropskoj uniji, mislim da ovo neće ostati mrtvo slovo na papiru, odnosno nadam se da neće – navodi Đorđević Aleksovski.
Nedavno istraživanje koje su objavili Institut za evropske studije i Lidingtom research pokazuje da podrška građana za pristupanje Srbije Evropskoj uniji opada, te da je preko 50% njih protiv. Razlozi za ovakav stav srpskog mnjenja su različiti. Česte su zamerke i da institucije Evropske unije imaju drugačije aršine kada je Srbija u pitanju, te su samim tim i poruke koje stižu iz evropskih prestonica neretko suprotne.
Nedavne pohvale komesarke za proširenje Marte Kos, koja je pozdravila izmene i dopune medijskih zakona, domaća vlast je iskoristila za dodatne “poene”. Međutim u Izveštaju stoji da iako je usvajanje zakona dobar korak, nedovoljno transparentan postupak baca senku na to kako su usvojeni.
Naša sagovornica navodi da je jedan od razloga kontinuiranog opadanja podrške pristupa Uniji to što je odbojnost prema ovoj organizaciji nastala posebnim “inženjeringom”.
Uvek će od strane Evropske unije pravilan postupak biti pozdravljen. To jeste usvajanje adekvatnih pravnih akata. Uvek se pozdravljaju bilo kakve reforme koje se sprovode na zvaničan način, odnosno izmenom i dopunom zakona, jer je to civilizovan, demokratski način promene stvari, Međutim, ona je uputila i jasnu kritiku da se to ne radi, odnosno ne treba to raditi na tako ubrzan način – navodi Đorđević Aleksovski.
Dodaje i da treba razlikovati nijanse u diplomatskoj komunikaciji, te da je one slojevitija nego što je to građanima poznato. To naročito važi, ističe, kada se u sve to umešaju domaći mediji “ovakve ili onakve profilacije, tako da oni svojim interpretacijama to “boje” formirajući tako javno mjenje”.
Paket iz Strazbura
Izveštaj Evropske komisije stiže iz istog grada do kog su studenti biciklisti iz Srbije okretali pedale više od 1.400 kilometara. “Tura do Strazbura” bila je vest i za svetske medije, dok su na dočecima studenata u evropskim gradovima bili i strani zvaničnici. Cilj njihovog puta upravo je bio da se alarmira evropska javnost o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Od nekoliko pisama namenjenih evropskim institucijama jedno je pripalo i Evropskoj komisiji. Problemi iskazani u pismu u velikom delu poklapaju se sa ocenama iz Izveštaja.
Ima li naznaka da je ovaj podvig bio presudan za oštriji stav koji je Komisija zauzela prema Srbiji, docentkinja Đorđević Aleksovski kaže da ne može da uspostavi jasnu vezu između ta dva događaja.
Verujem da bi Evropska Unija upravo preko komisije i njenih izveštaja odreagovala na ovakav način, sve i da nije bilo tog velikog poduhvata biciklista studenata. Dobro je što su oni i na tu adresu zakucali i skrenuli direktno pažnju na sve što se dešava u državi. To je još jedan od faktora koji je svakako Komisija uzela u obzir, ali naravno oni pomno prate situaciju u našoj zemlji, pa sve i da tog pisma nije bilo, mislim da bi Izveštaji bio slične strukture i tona – zaključuje Đorđević Aleksovski.
Od izveštaja do izveštaja ne menja se mnogo toga. Problemi uglavnom ostaju nerešeni, a evropski put Srbije pod znakom pitanja. Utisak javnosti da smo trajno zaglavljeni na tom putu sve je prisutniji, a dilema da li oni ne žele nas ili mi njih baca senku na pravo pitanje – a to je, koliko je Srbija, odnosno njena vlast, zaista uradila u procesu evrointegracija?
Povezane vesti
Neophodno kvalitetnije izveštavanje o EU integracijama 
EU izbori zatalasali Evropu – većina za narodnjake i demokrate, ojačala desnica 
Izveštaj Evropske komisije: I dalje prisutni politički uticaji na medije i pravosuđe, sumnja u nezavisnost REM-a 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu