Ušetala je zastava sa likom Ratka Mladića na skup Studentske liste u centru Niša. Ogromna većina okupljenih nije reagovala. Nije je ni konstatovala. Možda se vijorila 5 minuta, možda manje. Kako je došla, tako je i otišla. Skup je nastavljen kao da se ništa nije desilo.
Tako je sve izgledalo u realnosti, ali zato je u virtuelnom svetu društvenih mreža i režimskih medija to i dalje tema.
Nije potrebno biti ekspert i shvatiti koji su cilj imali oni koji su tinejdžerima uvalili zastavu i poslali ih na skup. Tih 5 minuta je bilo dovoljno da se stvori čitav narativ oko tog događaja.
A znate šta, da je zastava ostala do kraja mitinga i to ne bi bio problem.
Baš kao što za Studentsku listu nije problem što nad događajem sa zastavom seire prorežimlije, lepeći im etiketu izdajnika, koju im štampaju od prvog dana studentskih okupljanja, niti ona druga da su nacionalisti koju im dodaju liberalno orijentisani nalozi na društvenim mrežama. Da, baš tako, nalozi na mrežama jer teško je reći da li iza svih koji “kritikuju” ovaj događaj zaista i stoje ljudi sa stavom ili su to botovi istrenirani da vrte floskule protiv Studenata. Prosto rečeno – Studentska lista je nedodirljiva.
To se vidi na svakom njihovom skupu kada razgovarate sa ljudima. Oni koji su došli, čvrsto su rešeni da glasaju za broj 3. Toliko da ih ove nazovi istorijske podele na “ratkovce” i “anti-ratkovce”, na “pro i anti-EU” uopšte ne pogađaju. Ljudi prosto žele promenu, a šansu za to, trenutno vide u Studentskoj listi. Žele sistem koji radi za čovek unutar Srbije.
Glasačko telo je sigurno i nije malo, tako da ovi jalovi pokušaji diskreditacije liste po nacionalnom osnovu neće ovde imati efekta. Oni možda pokolebaju nekog neodlučnog. Nekog ko je protiv vlasti, ali se lomi između Studenata i ostalih koji se izdaju za opoziciju. Možda tu “otkinu” koji glas Studentima ovakvim igrokazima, ali male su šanse da će to u velikoj meri ugroziti, sada je izvesno, dobar rezultat Studentske liste.
Ova kampanja će ostati upamćena kao izrazito negativna kada je reč o naprednjacima. Pored praćenja studentskih štandova u stopu, oni se svojim biračima obraćaju tako što ih plaše drugom, Studentskom listom. Lažu ih da im oni neće dati penzije i da će izdati Srbiju. Malo hvaljenja, malo već dobro znanih obećanja, ali mnogo plašenja protivnikom, vređanja, a povrh svega, fabrikovanja laži baš u tom anti-nacionalnom smeru.
Mnogi pametniji su već napisali da je “nacionalizam poslednje utočište hulja”, a SNS se odlučio baš za ovu taktiku. Takvu negativnu kampanju prema protivniku u svojoj završnici imao je i DS 2012. godine, pa su naprednjaci ipak pobedili. Imala je i Hilari Klinton 2016. godine, pa je Donald Tramp pobedio.Plašenje birača pričama kako će ako dođu ovi drugi da vam bude gore i nećete valjda za izdajnike da glasate, ne daje uvek rezultate. Naprotiv. Čak se malo okrene i karma, pa se u proslavi moći zapali Tvrđava, prebijaju svoji, slučajni prolaznici ili dete glumca koje je došlo na predstavu.
Sa druge strane, posle 14 godina vlasti, teško je SNS-u bilo šta i da obeća. Sve su obećali, sve su probali, a od obećanog mnogo nisu uradili. Vučić je opet obećao bolje vodosnabdevanje, ali šta je sa programom “Srbija 2025” i voda i kanalizacija u svakom selu?
Oni se i dalje, kad se hvale, upoređuju sa 2012. godinom i zaostavštinom DS i koalicije oko nje, a Vučić i SNS su ti koji imaju sve poluge moći već 14 godina.
Velike su šanse da 25. oktobra shvate, baš kao bokser Tupa u filmu “Lajanje na zvezde” kojeg je sjajno odigrao Nikola Đuričko, da su se sve vreme trkali sa putničkim vozom, a njih je, na kraju, udario brzi voz koji se u ovom slučaju zove Studentska lista
