U vreme kada vesti do nas dolaze sa svih strana, njihovoj selekciji treba posvetiti posebnu pažnju ako želimo da budemo tačno informisani. O medijskoj pismenosti se sve češće govori, mada se čini da nikada nije bilo veće ponude nekvalitetnog medijskog sadržaja, kako sa televizija nacionalne pokrivenosti i iz mnogobrojnih dnevnih novina, tako i sa društvenih mreža, koje preuzimaju vodeću ulogu u dnevnom informisanju građana. Mediji su posredna slika naše nepismenosti, smatra Aleksandra Nikšić, urednica servisa BBC na srpskom.
„Mi smo ti koji su nepismeni, mi ne znamo da mislimo i ne znamo da čitamo između redova, i zbog toga su nam mediji takvi kakvi jesu i zbog toga verujemo onome što pročitamo na prvu loptu i uopšte ne razmišljamo da li je to što pročitamo tačno ili nije“, ističe A. Nikšić.
Jedan od načina da se ova slika promeni jeste medijsko opismenjavanje.
„Mislim da je neophodno uvesti ne baš predmet, ali neku vrstu obuke od malih nogu, kako se treba odnositi prema informacijama, jer će ih biti sve više i više. Ovo je ništa u odnosu na ono što nas čeka naredne godine, a tek za 10 godina – nemamo pojma, možda ćemo imati čipove sa informacijama u glavama! Velika je dužnost koju treba da preuzmu i nastavnici i roditelji, pa čak i sami učenici i studenti, da nauče da proveravaju, razmišljaju i shvataju da nije istina sve što piše“, dodaje ona.
Nedostatak vremena jedan je od razloga zbog kog ljudi ne proveravaju ono što vide ili čuju u medijima.
„Ja sam sigurna da ljudi nemaju vremena, ali ima i dosta portala koji nude sažetak medija. Teško da danas možete sebi da dozvolite da ne budete informisani, čime god da se bavite. Mislim da za brzinsko prelistavanje medija ne treba više od jedne jutarnje kafe i svako ko želi odgovorno da se bavi poslom kojim se bavi, mora to sebi da priušti, ali mora da bude realan i da zna šta traži i šta želi da dobije“, savetuje Nikšićeva.
Na pitanje kom mediju veruje, ona odgovara da su to samo sopstvene oči.
