Populistička politika i malo političkih emisija na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću neki su od razloga za apolitičnost građanki i građana istočne i južne Srbije, navodi sociolog i sradnik Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović. Nešto više od četrdeset procenata ispitanih iz ovog dela zemlje u istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) označilo je sebe kao apolitične, a dva i po procenta kao antipolitične. Statistika za ove regione ne odudara od nacionalnih odgovora, pa je 39% ispitanika iz čitave Srbije bez jasnih ideoloških uverenja.
Gavrilović ocenjuje ovakve podatke kao paradoksalne, jer se vidi porast uticaja političkih partija i partizacije društva.
„U društvu koje je partokratično, imamo trend dezideologizacije jer same političke stranke ne služe svojoj svrsi, već ulazak u partije i politiku služi za neke lične uspehe. Dakle, to bih nazvao političkom anomijom“, navodi Gavrilović.
Sa druge strane, programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić veliki procenat apolitičnih na istoku i jugu Srbije tumači nepoznavanjem izbornog sistema u Srbiji. On kaže da su to građanke i građani kojima se obio o glavu svaki izbor bilo koje političke partije u poslednje vreme, pa su „spas“ potražili u neučestvovanju u politici.
„To su ljudi koji ne razumeju dovoljno sistem, uglavnom odlučuju da (ne) glasaju u trenutku. Oni su shvatili da su izmanipulisani, ali ne umeju da definišu ono što vide kao problem. U suštini, to je ona glavna ciljna grupa kojoj treba da teže opozicione i reformske stranke u Srbiji“, kaže Dašić.
Naprednjaci u prednosti na jugu i istoku Srbije
Prema istraživanju BIRODI-ja, ako bi se sutra raspisali izbori, skoro 60% ispitanika glasalo bi za Srpsku naprednu stranku i njenog lidera, aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zoran Gavrilović pojašnjava ovo činjenicom da naprednjaci nemaju ideološki pozicioniranu politiku, te da je dijapazon ogroman – od onih koji su više konzervativni i nacionalni, poput poslanika ove stranke Vladimira Đukanovića, do onih kojima je bliska liberalnija politika trenutne ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
„Srpska napredna stranka je više društveni pokret, antipartijski pokret usmeren protiv bivše vlasti, nego što je stranka koja ima jasnu ciljnu ideološku grupu. Dakle, takozvani ’catch all’“, navodi Gavrilović.
Naprednjaci za svoju popularnost mogu da zahvale samo Vučiću, dodaje naš sagovornik. Isto tako ako se on ne kandiduje ponovo za predsednika stranke, SNS biće pred velikim izazovom jer je, navodi Gavrilović, popularnost vladajuće stranke doneo sam Vučić.
Podršku Vučiću i njegovoj stranci u ovom delu Srbije Gavrilović tumači kao posledicu nerazvijenosti jugoistoka Srbije u procesu tranzicije.
„Zaboravljenost i marginalnost ovih delova zemlje do 2012. godine i umešnost Vučića da to iskoristi jeste razlog zašto su rezultati ovakvi“, zaključuje Gavrilović.
Bez alternative – ovakvi rezultati ne iznenađuju
Bežanje od nekih većih problema i svođenje na brigu o „kući i okućnici“ bez interesovanja za nešto van tog, sigunog dometa neke su od posledica koje sa sobom nosi apolitičnost, navodi.
Veliki broj neopredeljenih, kaže Dašić, čeka odgovorajuću alternativu. On podvlači da je i potrebna reforma izbornog sistema i veće uključivanje građana u donošenje odluka.
„Skoro trideset godina višestranačja u Srbiji obeleženo je negativnim iskustvom glasača i njihovim razočarenjem. Ne treba kriviti prosečnog glasača, već treba promeniti pristup i naći način da se zaobiđe medijska blokada koja trenutno postoji na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Jedno od potencijalnih rešenja videlo se i na protestima koji su pokazali da ima nezadovoljnih“, zaključuje Dašić.
