Author: Media & Reform centar

Srbija kao vojno neutralna zemlja ne učestvuje u operacijama pod rukovodstvom NATO-a,  ali učestvuje u vežbama sa pripadnicima Alijanse, kao i u operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.Stručnjaci zaključuju da je naša zemlja pozicionirana kao odgovoran i kredibilan partner u očuvanju mira i bezbednosti. Učešćem u međunarodnom upravljanju krizama misije, Srbija jača svoj ugled i, istovremeno, jača saradnju sa ključnim partnerskim zemljama, koje su članice i EU i NATO.

NATO inicijativa – Program “Partnerstvo za mir” je zvanično pokrenuta 1994. godine. Cilj je razvoj stabilnosti i bezbednosti u Evropi i širem svetu, a upravo kroz jačanje poverenja i saradnje NATO-a i drugih zemalja u evroatlanskoj oblasti. Partnerstvo za mir je program bilateralene saradnje između NATO-a i pojedinih zemalja i program je individualan i specifičan za svaku zemlju učesnicu. Srbija je  postala učesnica programa 2006. godine, vrlo brzo nakon sticanja nezavisnosti i njihova saradnja je napredovala stalno. Takođe, Srbija je pokazala da je voljna da učestvuje i u Individualnom akcionom planu partnerstva, kao višem obliku saradnje. 

Srbija je pristupila programu Parnterstvo za mir 2006. godine i za 16 godina učestvovala je u brojnim obukama, razvoju tehnoloških inovacija i projektima koji se odnose na reforme sektora bezbednosti i sistema odbrane. U okviru Parnterstva za mir jedan od pravaca saradnje je saradnja u oblasti nauke pod nazivom Nauka za mir i prosperitet. Ovaj pravac je veoma značajan i finansira naučnike između ostalog i iz Srbije, koji učestvuju u istraživačkim i naučnim delatnostima vezanim za oblast delovanja organizacija koje su deo NATO-a i samog programa Parnterstvo za mir. 

Zvanični početak saradnje Srbije i NATO-a datira od 2003. godine kada je Beograd zvanično zatražio da se pridruži Alijansi putem programa Parnterstvo za mir. Srbija je u pomenutom partnertstvu već 16 godina, a počela je da učesvuje u njemu 2007. godine u procesu planiranja i pregleda. Saradnja Srbije i NATO-a je iz godine u godinu bila sve naprednija, preko različitih vojnih vežbi, medicinske obuke vojnih osoblja, logističke podrške i saradnje u oblastima nauke i tehnološkog razvoja, obeležavanjem poseta na visokom nivou i usvajanja novog Individualnog akcionog plana partnerstva.

Predstavnici zemalja saveznica NATO-a su 14. juna 2021. godine dogovorili prioritete Alijanse za narednu deceniju. NATO alijansa plan akcije vezane za klimu uvrstila je u Agendu 2030 godine. Među ključnim koracima istaknuta je borba i prilagođavanje klimatskim promenama. U martu 2022. godine, ministri spoljnih poslova NATO-a usvojili su “Klimatske Promene i Bezbednosna Agenda” i prema ovom dokumentu imaće uvid u probleme klimatskih promena iz različitih perspektiva. NATO će prema ovom akcionom planu raditi na podizanju svesti saveznika i svesti o klimatskim promenama, radiće na adaptaciji i doprineti njihovom ublažavanju.

U trenutku osnivanja NATO savez se sastojao od 12 članova osnivača. Kasnije, taj broj se proširio i sada Alijansa broji 30 članica. Pored njih, Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Gruzija izrazile su želju da uđu u NATO, dok su Finska i Švedska podnele formalne prijave za članstvo. Dvadeset članica programa Partnerstvo za mir, među kojima je i Srbija, dobrovoljno sarađuju s NATO-om na bilateralnoj osnovi. NATO ima politiku otvorenih vrata i članstvo u organizaciji je moguće za zemlje koje ga zatraže i ispune uslove. Pored toga, učlanjenje novih članica u NATO moraju ratifikovati sve postojeće članice.

Dosadašnja saradnja Srbije i NATO saveza ogledala se u zajedničkim sastancima, poštovanju i sprovođenju zajedničkih dokumenata i programa. Kancelarija za vezu NATO-a u Beogradu je poštovala stav Srbije o vojnoj neutralnosti. Prema rečima prof. Predraga Cvetkovića je da je Srbija zemlja od centralnog značaja na Zapadnom Balkanu, a kako će se odnosi dalje razvijati zavisiće od prioriteta Srbije i onoga što naša zemlja vidi kao najbolji nacionalni interes. Više o budućim oblicima saradnje pogledajte u videu iz serijala “Saradnja Srbije i NATO-a”.

Severoatlantski savet je 7. februara 2006. godine doneo odluku da se uspostavi NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu. Srpska strana je to i formalno prihvatila 9 meseci kasnije. Kancelarija se nalazi u zgradi Ministarstva odbrane i prvenstveno održava vezu NATO-a sa srpskim vojnim vlastima i institucijama. Od svog osnivanja NATO vojna kancelarija za vezu do danas je uglavnom bila fokusirana na olakšavanje saradnje Srbije sa Alijansom u okviru Partnerstva za mir. Koji su glavni ciljevi NATO vojne kancelarije za vezu, zbog čega je osnovana i kakav uticaj to ima na našu zemlju pogledajte u videu iz serijala “Srbija i NATO”.

Od početka do danas na saradnju Srbije i NATO-a uticalo je nekoliko različitih događaja i aktivnosti, a intezitet saradnje je varirao u zavisnosti od političkih događaja poslednjih decenija. Pre svega, ulazak u program Partnerstvo za mir omogućio je Srbiji pristup brojnim radnim grupama otvorenim za NATO partnere, kao i učestvovanje u brojnim aktivnostima koje koriste našoj vojsci, ali i otvaraju nove mogućnosti za angažovanje u nauci. Prema rečima šefa vojne kancelarije NATO-a u Beogradu, Srbija igra ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti i stabilnosti u čitavom regionu i obe strane imaju koristi od zajedničke saradnje. Više tome kako ova saradnja utiče…

Prva Amerikanka koja je obukla uniformu srpske vojske i ponela čin narednika, bila je medicinska sestra iz Njujorka Rut Farnam. Nesebično je pomagala narodu Srbije, a o ratu i stradanju Srba napisala je knjigu. Uz to je bila i prva žena koja je kročila na oslobođenu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije. Rut Stenli Farnam bila je medicinska sestra i svoje znanje i humanost odlučila je da podeli i sa srpskim narodom. U Srbiju je stigla još za vreme Prvog balkanskog rata, a njena prva stanica u Srbiji bio je Vračar i bolnica koju je vodio doktor Vojislav Subotić. Farnamova je u…