Mladi uzrasta između 13 i 28 godina nadmetaće se sutra 4. marta u polufinalu Takmičenja za frankofonu pesmu. U Nišu će polufinale biti održano u sali Simfonijskog orkestra u 14 sati, a ulaz je slobodan. Po 19. put će srednjoškolci i studenti zapevati poznate numere na francuskom jeziku na ovom takmičenju koje organizuje Francuski institut u Srbiji. Žiri će na svakom polufinalu – u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, odabrati po šestoro najboljih. Oni će se za titulu pobednika takmičenja nadmetati 25. marta u Narodnom pozorištu u Nišu. O najboljima odlučuje stručni žiri iz oblasti muzike i francuskog jezika. Ocenjivaće…
Author: Media & Reform centar
pročitaj više...
Osam izgrađenih čeka sa obe strane srpsko-makedonske gradnice, zatim hranilišta i solišta neophodna za divljač. Ovo su najvidljiviji rezultati projekta „Foto-lov bez granica”. Jedan od glavnih ciljeva bio je razvoj foto-lovnog turizma, čulo se na završnoj konferenciji koja je održana u Nišu. Projekat koji je Lovački savez Srbije realizovao sa Lovačkom federacijom Makedonije, bujanovačkim lovačkim udruženjem „Golub“ i makedonskim „Slaviško polje“, zvanično je završen. Rezultati su sumirani na konferenciji na kojoj su održana i predavanja na teme foto-lova i značaja lovnog turizma. Predstavljena je i studija o turističkom potencijalu ovog prekograničnog područja. „Pokušali smo da u jednom projektu približimo potencijale…
NATO ili Severoatlanska alijansa je političko-vojni savez 30 zemalja iz Severne Amerike i Evrope. Savez je osnovan 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu potpisivanjem Severoatlanskog sporazuma. Danas broji 30 članica.Sedište jedne od najvećih vojnih organizacija na svetu je u Briselu i upravo tamo svaka zemlja članica ima stalnu delegaciju. Osim sa svojim članicama, NATO sarađuje i sa neutralnim zemljama koje su partneri Alijanse u okviru raznih programa koje zajedno realizuju. Deo jednog takvog programa, čiji je naziv Partnerstvo za mir, jeste i Srbija. Kako NATO savez funkcioniše, kao i na koji način se donose odluke u okviru Alijanse možete saznati…
Srbija kao vojno neutralna zemlja ne učestvuje u operacijama pod rukovodstvom NATO-a, ali učestvuje u vežbama sa pripadnicima Alijanse, kao i u operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.Stručnjaci zaključuju da je naša zemlja pozicionirana kao odgovoran i kredibilan partner u očuvanju mira i bezbednosti. Učešćem u međunarodnom upravljanju krizama misije, Srbija jača svoj ugled i, istovremeno, jača saradnju sa ključnim partnerskim zemljama, koje su članice i EU i NATO.
NATO inicijativa – Program “Partnerstvo za mir” je zvanično pokrenuta 1994. godine. Cilj je razvoj stabilnosti i bezbednosti u Evropi i širem svetu, a upravo kroz jačanje poverenja i saradnje NATO-a i drugih zemalja u evroatlanskoj oblasti. Partnerstvo za mir je program bilateralene saradnje između NATO-a i pojedinih zemalja i program je individualan i specifičan za svaku zemlju učesnicu. Srbija je postala učesnica programa 2006. godine, vrlo brzo nakon sticanja nezavisnosti i njihova saradnja je napredovala stalno. Takođe, Srbija je pokazala da je voljna da učestvuje i u Individualnom akcionom planu partnerstva, kao višem obliku saradnje.
Srbija je pristupila programu Parnterstvo za mir 2006. godine i za 16 godina učestvovala je u brojnim obukama, razvoju tehnoloških inovacija i projektima koji se odnose na reforme sektora bezbednosti i sistema odbrane. U okviru Parnterstva za mir jedan od pravaca saradnje je saradnja u oblasti nauke pod nazivom Nauka za mir i prosperitet. Ovaj pravac je veoma značajan i finansira naučnike između ostalog i iz Srbije, koji učestvuju u istraživačkim i naučnim delatnostima vezanim za oblast delovanja organizacija koje su deo NATO-a i samog programa Parnterstvo za mir.
Zvanični početak saradnje Srbije i NATO-a datira od 2003. godine kada je Beograd zvanično zatražio da se pridruži Alijansi putem programa Parnterstvo za mir. Srbija je u pomenutom partnertstvu već 16 godina, a počela je da učesvuje u njemu 2007. godine u procesu planiranja i pregleda. Saradnja Srbije i NATO-a je iz godine u godinu bila sve naprednija, preko različitih vojnih vežbi, medicinske obuke vojnih osoblja, logističke podrške i saradnje u oblastima nauke i tehnološkog razvoja, obeležavanjem poseta na visokom nivou i usvajanja novog Individualnog akcionog plana partnerstva.
Predstavnici zemalja saveznica NATO-a su 14. juna 2021. godine dogovorili prioritete Alijanse za narednu deceniju. NATO alijansa plan akcije vezane za klimu uvrstila je u Agendu 2030 godine. Među ključnim koracima istaknuta je borba i prilagođavanje klimatskim promenama. U martu 2022. godine, ministri spoljnih poslova NATO-a usvojili su “Klimatske Promene i Bezbednosna Agenda” i prema ovom dokumentu imaće uvid u probleme klimatskih promena iz različitih perspektiva. NATO će prema ovom akcionom planu raditi na podizanju svesti saveznika i svesti o klimatskim promenama, radiće na adaptaciji i doprineti njihovom ublažavanju.
U trenutku osnivanja NATO savez se sastojao od 12 članova osnivača. Kasnije, taj broj se proširio i sada Alijansa broji 30 članica. Pored njih, Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Gruzija izrazile su želju da uđu u NATO, dok su Finska i Švedska podnele formalne prijave za članstvo. Dvadeset članica programa Partnerstvo za mir, među kojima je i Srbija, dobrovoljno sarađuju s NATO-om na bilateralnoj osnovi. NATO ima politiku otvorenih vrata i članstvo u organizaciji je moguće za zemlje koje ga zatraže i ispune uslove. Pored toga, učlanjenje novih članica u NATO moraju ratifikovati sve postojeće članice.
Dosadašnja saradnja Srbije i NATO saveza ogledala se u zajedničkim sastancima, poštovanju i sprovođenju zajedničkih dokumenata i programa. Kancelarija za vezu NATO-a u Beogradu je poštovala stav Srbije o vojnoj neutralnosti. Prema rečima prof. Predraga Cvetkovića je da je Srbija zemlja od centralnog značaja na Zapadnom Balkanu, a kako će se odnosi dalje razvijati zavisiće od prioriteta Srbije i onoga što naša zemlja vidi kao najbolji nacionalni interes. Više o budućim oblicima saradnje pogledajte u videu iz serijala “Saradnja Srbije i NATO-a”.