Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, građanke i građani, povodom posete predsednika Ruske federacije Srbiji 17. januara 2019. godine izražavamo protest zbog glorifikacije autoritarnog režima Vladimira Putina u Srbiji.
Poseta predsednika Putina, uz svu medijsku pompu, daje dodatni vetar u leđa urušavanju već oštećenih demokratskih institucija, prava i sloboda građana Srbije pod krinkom srpsko-ruskog prijateljstva.
Ovom prilikom želimo da pošaljemo poruku solidarnosti sa svim žrtvama političke represije u Rusiji, a naročito prema aktivistima za ljudska prava i pripadnicima/cama LGBT+ zajednice, koji su izloženi sistematskoj diskriminaciji i brojnim oblicima mučenja i nasilja.
Posebno je zastrašujuće to što su tokom prošle godine otkrivene takozvane „anti-gej čistke“ u Čečeniji, koje su dovele do stvaranja prvog koncentracionog logora za gej i bi muškarce. Iako su ruske vlasti odbacile ovakve navode, mahom pristigle iz ruskih opozicionih medija, decembra 2018. godine OEBS je potvrdio da se progoni LGBT+ osoba dešavaju u Čečeniji i da vlasti ništa ne čine kako bi se ti progoni sprečili. Svedočanstva preživelih su bila zastrašujuća: zatvorenici su bili mučeni elektrošokovima, držani mesecima u čeliji bez suđenja, brutalno tučeni i ponižavani, a pojedini navode da su zatvorenike puštali kućama kada bi dobili obećanje od rodbine da će ih oni ubiti.
Ruska organizacija LGBT+ Network navodi da je početkom ove godine počela nova čistka u Čečeniji, u kojoj je preko 40 LGBT+ osoba zatvoreno, a dvoje preminulo usled posledica mučenja. U Rusiji je od 2013. godine i dalje na snazi kontroverzni „Zakon o gej propagandi“ kojim se maltene zataškavaju u javnosti bilo kakvi pokušaji borbe LGBT+ aktivista za solidarnije i inkluzivnije društvo, iako je Evropski sud za ljudska prava ustanovio da se ovim krši sloboda izražavanja i podstiče homofobija.
Osim stravičnih progona u Čečeniji, na području čitave Rusije se pod režimom Putinove stranke dešavaju izrazita kršenja ljudskih prava: Ruska Duma je dekriminalizovala porodično nasilje koje ne dovodi do ozbiljnih telesnih povreda, pripadnici nadležnih institucija se surovo suprotstavljaju bilo kakvoj vrsti slobodnog okupljanja, dok se opozicija zastrašuje na razne načine.
Podatak da je od 1992. godine do 2019. u Rusiji ubijeno 58 novinara, dovoljno govori kakva je prespektiva slobode medija ukoliko je Putinova Rusija uzor Srbiji. Od 2012. godine organizacije za ljudska prava koje primaju donacije iz inostranstva u Rusiji su označeni kao “strani agenti”, a od 2017. godine ova kvalifikacija je proširena i na medije koji se finansiraju iz inostranih izvora. Ove mere imaju veliku podršku među srpskim nacionalističkim i populističkim snagama i redovni su pozivi vlastima da ove mere budu sprovedene i u Srbiji. Takva vrsta etiketiranja i praktične zabrane organizacija za ljudska prava u svojoj suštini imaju ideju da su demokratija i ljudska prava koncepti koji se “nasilno” uvoze sa Zapada i da našem društvu nisu ni prirodna niti potrebna.
Uprkos tome što izvršna vlast Srbije negira da ovakva poseta znači odustajanje od reformi i evroatlanskih integracija, poseta Putina u ovom političkom momentu značajno ukazuje da je vlast u Srbiji spremna da žrtvuje poštovanje ljudskih prava i bolji standard društva zarad snishodljivog odnosa prema Putinovom režimu.
Nema mesta razvoju i slobodi za građane Srbije, ukoliko uzore traži u režimima koji guše slobode i gde umesto zakona vlada pravo jačeg.
Potpisnice protestnog pisma:
- Da
se zna ! - Inicijativa mladih za ljudska prava
- Autonomni ženski centar
- forumZFD Beograd
- Žene u crnom
- Civil Rights Defenders
- Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:
- Građanske inicijative
- Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
- Beogradski centar za ljudska prava
- Centar za praktičnu politiku
- NGO Konsultacije za lezbejke
- Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
- Udruženje romsko-srpskog prijateljstva Stablo Kragujevac
- LGBT Srbija
- Institut za evropske poslove
Izvor: Odbor za ljudska prava Niš
