„Je l’ ti leglo 100 evra?“, glavno je pitanje među građanima Srbije ovih dana. Više od dva miliona prijavljenih građana već prvog dana pokazuje da je interesovanje za ovu jednokratnu novčanu pomoć bilo zaista veliko. Da li ovoliki broj prijava znači i to da građani nisu razmišljali kako bi se još, sem za uplatu obećane sume, mogli upotrebljavati njihovi lični podaci, koje su prilikom prijave dali?
Bojan Perkov iz SHARE fondacije smatra da postoji veliki rizik od čuvanja i zadržavanja podataka građana koji su se prijavili za pomoć od 100 evra, jer je nepoznata politika pristupa tim podacima, odnosno da li se primenjuju sve neophodne tehničke i organizacione mere zaštite podataka.
„Pitanje od ključnog značaja jeste da li će prikupljeni podaci zaista biti nepovratno obrisani nakon što je svrha njihove obrade ispunjena, odnosno nakon što je pomoć isplaćena svima koji je primaju po automatizmu i onim građanima koji su morali da se prijave onlajn ili telefonski“, upozorava Perkov i objašnjava razliku u riziku od upotrebe podataka koji su se ostavljali prilikom prijavljivanja.
„Broj lične karte je svakako bolji kao identifikator jer je potpuno nasumičan i menja se sa ličnim dokumentom, dok JMBG kao identifikator sadrži neke dodatne podatke o nama, kao što su datum rođenja ili pol. Pitanje koje se može postaviti je zašto se traže oba podatka i šta se dešava sa ljudima koji nemaju ličnu kartu, naročito jer oni uglavnom pripadaju socijalno ugroženoj populaciji“.
U našoj zemlji već je bilo situacija neopreznog postupanja sa ličnim podacima građana kada je tabela sa ličnim informacijama o 400.000 ljudi bila javno dostupna. Uz podatke o stanovnicima Srbije, pregledno izdeljenim u kolone, stajale su i napomene kod onih čiji su podaci korišćeni u stranačke svrhe. Za vreme pandemije su takođe u jednom periodu bili javno dostupni podaci oboblelih od koronavirusa.
Tokom vanrednog stanja internet su počeli da koriste mnogi kojima ranije nije bio deo svakodnevice, jer je više od dva meseca to bilo jedno od sredstava za komunikaciju, ali i način da se ispuni slobodno vreme, što su neki imali napretek. Perkov upozorava da postoje razne prevare, kojima smo stalno izloženi na internetu, i da su neke čak toliko sofisticirane da mogu da prevare i iskusnijeg korisnika.
Bojan Perkov, SHARE fondacija, foto: MRCN
„Može se desiti da vam stigne mejl koji je naizgled potpuno legitiman, navodno ga šalje banka ili neka državna institucija, a od vas se traži da kliknete na određeni link ili preuzmete dokument u prilogu. Na taj način se vaši uređaji mogu zaraziti malicioznim softverom, koji može prouzrokovati finansijsku ili neku drugu vrstu štete, kao što je, recimo, gubitak podataka. Takođe, nije isključeno da vam na nekoj društvenoj mreži sa profila osobe koja vam je prijatelj i koju poznajete stigne poruka da je u nevolji i da su joj hitno potrebni podaci sa vaše platne kartice, obično za uplatu nekog simboličnog iznosa. Nagradne igre, tombole, lutrije i slične akcije gde se kao nagrada obećavaju skupocene stvari, a od učesnika se traži da pošalju fotografiju ličnog dokumenta ili uplate dolar ili evro radi navodne verifikacije identiteta i tome slično, takođe su znak za uzbunu“, upozorava Perkov.
Za vreme vanrednog stanja, naročito višednevnih policijskih časova, mnogi su kupovali preko interneta. Bilo da je reč o hrani ili nekim sitnicama za kuću, onlajn kupovina mnogima je bila nužda ili zanimacija dok borave u zatvorenom prostoru. Bojan Perkov savetuje da prilikom onlajn kupovine uvek treba proveriti reputaciju sajta sa koga nešto planirate da kupite ili samog prodavca, što se može uraditi jednostavnom pretragom na Guglu ili nekom alternativnom servisu za pretraživanje.
„Platforme na kojima pojedinci nude proizvode za prodaju obično imaju reputacione sisteme u vidu zvezdica kojima se ocenjuje prodavac, te robu treba naručivati samo od onih koji su najbolje ocenjeni. Od podataka treba ostavljati samo ono što je neophodno kako bi vam se naručeni proizvod dostavio, a to su ime, prezime i adresa. Za komunikaciju sa pojedinačnim prodavcem najbolje je koristiti sistem same platforme, ukoliko ta opcija postoji. Budite obazrivi kada je reč o sajtovima koji nude nerazumno velike popuste ili neuobičajeno niske cene proizvoda koji su inače veoma skupi, kao što su, na primer, najnoviji modeli mobilnih telefona“.
Poslednji primer očigledne zloupotrebe ličnih podataka jesu pisma koja je penzionerima poslao predsednik Srpske napredne stranke, a ovo nije prvi put da najstariji stanovnici Srbije dobijaju lične poruke ovog tipa od Aleksandra Vučića.
„Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istakao je da je za prethodni slučaj slanja pisma penzionerima sa kraja 2018. godine postupak još uvek u toku i da nema informacije šta je sa krivičnom prijavom koja je tada podneta. Mislim da je to dovoljan pokazatelj odnosa državnog aparata, bar njegove većine, prema podacima o ličnosti građana i njihovoj privatnosti“, smatra Perkov.
