Srbija spada u zemlje sa “delimičnom slobodom medija”, prema izveštaju nevladine organizacije Fridom haus, a upravo su smanjenje medijskih sloboda naveli i kao jedan od najvećih problema u našoj zemlji. Da su objektivni mediji u Srbiji izloženi različitim pritiscima i pretnjama smatraju i niški novinari i urednici.
Mediji su slobodni kada imaju slobodan pristup informacijama koje su od javnog značaja i kada su dovoljno slobodni da bez pritisaka te informacije i objave. Situacija u Srbiji je, ipak, već godinama znatno drugačija.
“Jako je opasno okruženje u kom živimo, mislim da živimo da je naš režim napravio jako lošu atmosferu oni su ogorčeni na novinare”, smatra Gordana Bjeletić.
Neretko se, kaže ona, dešava da funkcioneri ne žele da odgovaraju na pitanja novinara.
“To što vlast, predstavnici vlasti na svim nivoima, ne žele da u periodima kada njima to odgovara komuniciraju sa medijima, sa pojedinim medijima odnosno sa profesionalnim medijima, jeste možda vid pritiska na te medije, ali više njihov pokušaj da spreče da se o nekim temama piše, a po meni to je najviše osećaj njihove nemoći”, kaže Bjeletić.
Iako pritisci nekada dolaze i iznutra, od strane uredništva, novinarka Sanja Janačković kaže da pritisci najčešće dolaze spolja od funckionera, političara.
“Mi se prosto saosećamo sa kolegama koji bi možda pokazali mnogo veći kvalitet u svom radu, ali prosto ne mogu to iz straha od otkaza ili želje da prosto ne izgube tu neku platu koje imaju”, navodi novinarka.
Malim pobedama do slobode
Lokalni mediji treba da rade na tome da pokreću i neke “sitne promene” ističe novinar Južnih vesti, Aleksandar Stankov.
“Ako radiš u lokalnom mediju, i napišeš tekst o neuređenoj zelenoj površini i sutra dođe neko iz javnog preduzeća i to pokosi – to je to, zato radiš ovaj posao. To je ta tvoja mala pobeda. I te male pobede treba da te hrane, jer nekad se desi i malo veća pobeda”, navodi.
On dodaje da su svi oni koji se bave novinarstvom, zapravo Don Kihoti, koji se stalno bore sa vetrenjačama.
“Neko je uspeo više, neko je uspeo manje, neko je ima Votergejt, neko imao nešto drugo, neko je ima zelenu površinu, ali suština je da bez nas i bez te zelene površine i bez Votergejta ne bi se ništa promenilo i mi bi kao društvo generalno stalno tonuli u neki ponor zato je bitno da postoje novinari i slobodno novinarstvo”, dodaje on.
Sa konstatacijama novinara o slobodi medija u Nišu, saglasili su se i profesori Filozofskog fakulteta u Nišu, kao i studenti, koji smatraju da su možda neke bitke i izgubljene, ali da ako novinari pristaju na neslobodu, mediji nikada neće biti slobodni.
Šta su još rekli o slobodi medija pogledajte u novoj epizodi emisije Media Bookmark.
