Građani Srbije će od početka naredne godine plaćati TV pretplatu 255 dinara umesto 220, koliko trenutno iznosi ta stavka na računima za električnu energiju. Vlada Srbije dala je Predlog izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i on je ove nedelje ušao u skupštinsku proceduru. Prema rečima prof. dr Zorana Jovanovića, autora publikacije „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, stanovnici ovog dela zemlje i dalje gledaju centralizovan program, u kome se nedovoljno obrađuju teme iz njihovog regiona.
Iako je reč o naizgled neznatnom poskupljenju od 35 dinara, ne vide ga svi stanovnici isto jer je ogromna razlika u mesečnim zaradama u različitim regionima naše zemlje. Tako je, na primer, prosečna zarada u opštini Vračar 660 evra, a u Vranjskoj Banji 260 evra. Plate iznad proseka imaju samo oni iz beogradske i južnobačke oblasti, dok su zarade u ostalim krajevima Srbije ispod proseka.
„U ovoj zemlji ima ljudi koji ni struju ne mogu da plate, nemaju ni TV prijemnike, a plaćaju TV pretplatu“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, sam način plaćanja takse za javni servis nedopustiv je i krajnje necivilizovan.
„Ne možete pretplatu spojiti sa plaćanjem električne energije. Mnogi jednostavno ne žele da gledaju Javni servis, jer on nije javni. Da je javni, na njemu bi bilo svega što ima u javnosti. Međutim, taj servis ima veoma selektovane programe i vi ne možete da vidite sve ono što se dešava u javnosti. Ako je nešto javno, onda se u javnosti dogovara i da li se cena može podići ili ne. Drugo, kada odete u prodavnicu kao običan kupac, vi birate šta ćete da kupite, niko ne može da vam nametne“.
Programski savet RTS-a početkom ove nedelje razmatrao je sadržaje, kvalitet i domete zabavnog i sportskog programa Televizije Srbije i Radio Beograda.
„Članovi saveta saglasni su da Javni servis priprema i emituje program – kvalitetniji, raznovrsniji i drugačiji od drugih medijskih ustanova, i da naše sportske i zabavne redakcije neguju postojane i stabilne kriterijume uređivačke politike, kojima idu u susret potrebama milionskog auditorijuma“, objavljeno je na sajtu RTS-a.
Prema Jovanovićevom mišljenju, sportski program svakako nije nešto najvažnije na čemu RTS treba da radi.
„Mi kao novinari jako dobro znamo kako se programi klasifikuju po važnosti. Pogledajte TV dnevnik, ne ide sportski program na početku dnevnika, nego na kraju, zato što je najmanje važan. Dobro je da imamo raznovrstan sportski program, ali ja nisam primetio da je on na RTS-u dobar. Evo, bili su evropski fudbalski susreti, ja nisam video nijednu evropsku utakmicu. Ako nemate Arenu ili neke druge sportske kanale, ne možete da gledate evropske prenose. Trebalo bi da je javnom servisu u interesu da prikazuje takve sportske manifestacije“.
Sa juga Srbije RTS-u svakog meseca trenutno ide oko 82.500.000 dinara, što bi, po mišljenju građana ispitanih u istraživanju, treba da bude dovoljno i za prenose utakmica lokalnih sportskih klubova, a kamoli za osnovne informacije koje su značajne za svakodnevni život, za koje su, kako kažu, često uskraćeni.
