Ni rešenost u nameri da podrže svoje učenike i studente, kao i solidarnost i novčana pomoć nastavnom osoblju, nisu bili jači od pritisaka Ministarstva prosvete. Tri meseca nakon početka blokada niških gimnazija, ove škole približavaju se povratku na nastavu, mada po drugačijim principima i zato što to žele pojedini profesori. S druge strane, profesori na fakultetima stoje još glasnije uz studente, a zbog napada koji se dogodio na dekanicu Nataliju Jovanović najavljuju i protestnu akciju koja će istovremeno biti u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Blokade niških gimnazija koje traju od početka godine, jer su nastavnička veća većinski izglasala obustavu rada do ispunjenja studentskih zahteva, ne odolevaju kao u početku protesta.
Serija pritisaka, ucena, neisplaćivanja zarada, kao i tretmani u medijima bliskim vlastima, naterala su pojedine profesore da odustanu od blokada i vrate se na nastavu. Sa druge strane, među razlozima se navodi i “briga” pojedinih prosvetnih radnika za kvalitet školske godine, odnosno onoga što je od nje ostalo.
Međutim, vrlo je izvesno da nastavu neće imati kome da drže i da će ih sačekati prazne učionice – ako do njih uopšte i stignu.
Naime danas su đaci Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” otpočeli fizičku blokadu hodnika i prilaza do učionica. Time su četvrtini profesora njihove škole, koji su samoinicijativno odlučili da otpočnu sa nastavom, poručili – “no pasaran”.
Stupili smo u blokadu do ispunjenja studentskih zahteva, zato što su neki od profesora iz egzistencijalnih razloga odlučili da počnu sa nastavom. Pumpamo do kraja i smatramo da ova borba ne može da padne samo na leđa prosvetara, učenika i studenata pre svega već se i ostale grane privrede moraju pridružiti ovoj borbi – kaže jedna od učenica ove gimnazije.
Odluka o početku nastave nije doneta većinom glasova nastavničkog veća, kako je to do sada bio slučaj. Četvrtina njih odlučila je da se vrati svojim radnim obavezama, dok su ostali i dalje u blokadi, pojašnjava direktorka ove škole Vera Dujaković. Kaže da je škola prepustila svakom zaposlenom da odluči da li želi da radi i da nisu želeli da “nameću stav većine” ostalim kolegama.
Mi smo tu između čekića i nakovanja. Da li ćemo podržati učenike, među njima su neki od najboljih naših učenika, višestruki nosioci prvih mesta na republičkim takmišenjima. Sa druge strane imamo potrebu da organizujemo nastavu, imamo potrebu da uđemo u učionice. Profesori se osećaju teskobno kada nisu u učionici, ali je situacija potpuno van kontrole jedne male zajednice kao što je škola – ističe Dujaković.
Direktorka dodaje da će škola o celokupnoj situaciji obavestiti jedinicu lokalne samouprave koja će se potom obratiti Ministasrtvu prosvete.
Učenici uglavnom ostaju “u blokadi”
Sa druge strane u Gimnaziji “Svetozar Marković” broj onih koji žele da učenicima drže nastavu veći je od polovine. Tim povodom ispred ulaza ove škole danas je održan protest na koji su pozvali njeni učenici.
Nekolicina građana, roditelja, zaposlenih u školi, kao i sami učenici, okupili su se danas uprkos kiši i ponovili da čvrsto stoje uz studente, kao i da su zahvalni svojim profesorima na podršci koju su do sada imali od njih.
Iako ste sada odlučili da se vratite u učionice i nastavite sa nastavom, mi učenici smatramo da ne smemo stati, naša borba mora da traje i nadamo se da će vaša podrška i dalje biti tu i da ćemo zajedno nastaviti da se borimo za bolji sistem – poručili su učenici u zajedničkom pismu koje je pročitano okupljenima.
I u Gimnaziji “Bora Stanković” danas je “počela nastava”, ali po drugačijem modelu. Časovi u ovoj školi odvijaju se naizmenično – uživo u učionicama i onlajn, objašnjava maturantkinja Jovana Denić. Uprkos odluci da se vrate nastavi, Denić kaže da u ovoj školi još uvek nisu planirali nikakve akcije, jer čekaju da plenume održe i mlađi razredi. Na plenumu maturanata, ponavlja, još jednom je izglasana većinska podrška blokadama.
U Gimnaziji “9. maj” pak nastava je počela još prošle nedelje. Profesor Vladimir Zlatanović kaže da se u prepodnevnoj smeni nastava u ovoj školi odvijala “normalno”, kao i da nema najava da će tokom popodneva biti organizovane neke akcije ili skupovi po uzoru na ostale gimnazije.
Na sastanku zaposlenih većina je glasala da se krene sa radom iz razloga zato što je kalendar takav kakav jeste i zato što imamo maturante kojima je vrlo malo radnih dana preostalo. Vagajući sve gde nismo mogli da donesemo idealnu odluku, većinski smo odlučili da se krene sa nastavom, a da se traži drugi modalitet protesta, jer moramo pre svega da zaštitimo učenike – kaže Zlatanović.
Napominje da je na prosvetare vršen konstantan pritisak, kao i da se sem njih i advokata ostale društvene strukture nisu u dovoljnoj meri angažovale. Kaže da iako se u ovoj školi nastava vratila “na staro”, atmosfera pre blokada nije, te su uslovi u kojima drže časove kada veliki broj dece i dalje ne dolazi u školu – čudni.
Ostao je gorak ukus posle svega – naveo je profesor Gimnazije “9. Maj”.
Brojni pritisci vraćaju nastavu u škole
Prema podacima Ministarstva prosvete nastava se od jutros odvija u 97% škola u Srbiji, bilo u regularnom ili skraćenom obliku, prenosi Tanjug. Iz ovog resora, prvo su “na udaru” bili upravo zaposleni u osnovnim i srednjim školama, te je početkom marta premijer u ostavci naveo da oni koji nastavu ne drže platu neće ni dobiti, pisalo je tada Vreme.
Brzom reakcijom građana i željom da pomognu otvoreni su posebni računi za prikupljanje pomoći prosvetarima koji su u blokadi. Fondacija “Alek Kavčić” kao i Neformalna grupa IT stručnjaka “Mreža solidarnosti za prosvetu” formirali su platforme za prikupljanje novca.
Za dve nedelje solidarne podrške zaposlenima u prosveti građani Srbije i kompanije uplatili su na namenski račun Fondacije „Alek Kavčić“ 76.290.000,00 dinara i u 2.166 isplata prosvetni radnici su dobili blizu 35 miliona dinara – saopštila je Fondacija, a prenosi Danas.
Deo plate kasnije nisu primli ni zaposleni na fakultetima što je akademska zajednica ocenila kao vid represije. Vlada u ostavci je potom usvojila izmene Uredbe koja se odnosi na to na koji način će se profesorima ubuduće vrednovati nastavni i naučini rad.
Podsetimo, nedugo nakon što su se studntima u blokadi pridružili i maturanti gimnazija i drugih srednjih škola, Ministarstvo prosvete naprasno je prekinulo prvo polugođe. Do početka drugog protesti nisu prestali, već su studenti uputili poziv celokupnom društvu da stupe u generalni štrajk. Tako su januara kolektivi pojedinih škola u državi doneli odluku da ne drže nastavu do ispunjenja svih studentskih zahteva.
Tri meseca kasnije studentski zahtevi još uvek nisu ispunjeni, kako kažu studenti, ali škole pod brojnim pritiscima odlučuju da polako počinu sa nastavom.
Na profesore na fakultetima zastrašivanja ne utiču
“Najavljeno-ispunjeno”. Ovako se može opisati trenutna situacija koja se dešava profesorima koji podržavaju studente u blokadi. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga su studenti proglasili “nenadležnim”, rekao je da će umesto plata ti profesori “dobiti krompir”, odnosno ništa, jer “ne rade ništa”. Pa tako oni i koji jesu i koji nisu za blokade deo plate za februar nisu dobili, a odluka je uticala i na nenastavno osoblje.
Ubrzo je Vlada izmenila Uredbu o normativima i standardima uslova rada fakulteta i univerziteta, kojom će smanjiti plate profesorima i sardnicima na fakultetima. Tu je bio i dopis Ministarstva da se dostave informacije da li su visokoškolske ustanove zatražile intervenciju policije zbog blokada. Mnogi su to protumačili kao sugerisanje da dekani treba da zovu policiju da “rastera” blokade.
Po onome što možemo da vidimo “mere zastrašivanja” jesu uticale na profesore, ali da samo budu još glasniji. Tako su u subotu niški profesori organizovali protest “Pod lupom nauke” na kome su poručili da staju u odbranu nauke, akademskih vrednosti, kao i da akademska zajednica na sme biti pod pritiskom.
Ipak, ona koja je od prvog dana blokada stala uz studente, dekanica Natalija Jovanović, tog dana je napadnuta nožem. Sve je to prema rečima njenih kolega sa Filozofskog fakulteta, produkt višemesečnog etiketiranja koje ona doživljava zbog predsednika i tabloida. Da je ona njegov “izvor inspiracije” čuli smo u mnogim govorima, a neposredno uoči napada svrstao ju je u jedno od “tri niška zla”.
Jučerašnji događaj se samo pukom srećom nije završio kao tragičan, ali on jeste rezultat višemesečnog targetiranja i ponižavanja akademske zajednice kakvo nije viđeno u novijoj istoriji. Dekanic je na kućnom lečenju i ona je dobro, ali ovakve stvari svakako ne mogu da prođu, a da ne ostave nekakve posledice – kaže docent dr Dušan Aleksić.
“Dekanica žrtva govora mržnje predsednika države”
Prodekanica za naučno-istraživačku delatnost Sanja Ignjatović je saglasna sa Aleksićem i ističe da su targetiranja dekanice glavni oblik zastrašivanja i represije nad akademskom zajednicom. Podseća da je i rektor Univerziteta u Beogradu takođe izložen etiketiranju.
Zahtevamo momentalni prekid agresivne retorike i podstrekivanja na nasilje koje dolazi od samog državnog vrha i od institucja da hitno i adevatno reaguju na nasilje kome svakodnevno svedočimo. Vrh države jasno poručuje da možemo očekivati napade na svim poljima i u svim oblicima i da se nasilje neće zaustaviti već samo intenzivirati na sve one koji su stali iza zahteva studenata, a to vidimo i na primeru profesorke Natalije Jovanović, naše dekanice, koja je direktna žrtva govora mržnje predsednika države i sugrađanke koja je tu mržnju pretočila u fizički napad – kaže prodekanica Ignjatović.
Ona dodaje da je Univerzitet zajednica slobodnih ljudi koje neće pokolebati ni udar na plate, koji neće ćutati na nasilje i koji neće odustati od borbe.
Upravnica departmana za Komunikologiju i novinarstvo, Marija Vujović, bila je sa dekanicom u vozilu hitne pomoći nakon napada. Kaže da ono što je dekanica proživela ne bi trebalo niko da doživi.
Vlast kada targetira akademske građane ne misli dobro svom narodu. Ako uništite nauku i znanje, šta ste dobili, dominaciju kapitala i privatnih interesa – kaže Vujović.
Istog dana kada se i dogodio napad, studenti su organizovali hitan skup podrške dekanici.
Naša dekanica napadnuta je ne od strane pojedinca, već režima koji već više meseci poziva na nasilje i nerede. Napadom na deanicu napaduti su i svi studenti Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Nišu i svi studenti u Srbiji, a to nažalost nije prvi put. – kazao je student Đorđe Petrović.
Takođe, večeras od 19h ispred Osnovnog suda u Nišu biće organozovan još jedan skup podrške u dogovoru sa ostalim Univerzitetima.
Sinhronizovana akcija će biti poruka onima navlasti da nećemo dozvoliti dalje pritiske, maltretiranje, targetiranje i tražimo od nadležnih da se slučaj profesorke Jovanović procesuira na način koji je u skladu sa zakonom. Jučerašnje saopštenje MUP-a da je to krivično delo kvalifikovan kao nasilje na skupu, nije tačnno jer radi se o očiglednom pokušaju ubistva što osoba koja je to pokušala nije krila.
Poručuju da kao akademski radnici u sva četiri univerzitetska centra žele da se solidarišu i pokažu da su jedinstveni, jer napad na bilo koga od njih biće shvaćen kao napad na sve.
Napad na dekanicu osudili su opoziconi političari, čak i gradonačelnik Niša. Inače, dekanica je već jednom tokom protestne šetnje bila napadnuta verbalno.
Povezane vesti
Delu profesora niškog Univerziteta “krompir” umesto plate, uz bonus “pretnje policijom” 
Otvorene prijave za polaznike nove Evropske škole debate 
Niški studenti/kinje u blokadi apeluju: Hrana, grickalice i paketi vode su nam najpotrebniji 
Studentske blokade protiv medijskih – šta vide svetski mediji, a ne vide lokalni u Nišu