…Ona se budi…
Ona nema nikoga
Da joj kaže ti si moja
Ti si moja, ti si moja…”
Ona se budi, Šarlo Akrobata
Zamisli život da živiš u zemlji gde su skoro svi državotvorci. Gde god se okreneš, oko tebe sve sam državotvorac. I u vlasti i u opoziciji. Samo tvore. A država nikad gore. Oni državu tvore a država sve gore. E sad, pitanje je glavno, šta je problem? Problem tvorbe ili borbe za državu, ili problem tvorbe ili borbe za manipulaciju? Ko tvori a ko se bori? Šta tvore i za šta se bore?
Ti što tvore kažu da bez njih ne bi bilo tvorbe, državne. Ni u vlasti ni u opoziciji. Oni su tvoritelji. Bez njih ništa. Jer, ako oni državu ne tvore onda nema države. Vidiš im biografije i face i odmah znaš da tvore. Jasno je svima. Svima koji ne razumeju. Takvima pogotovu. A jedna dosta stara, ali vrlo pametna gospođa, gospođa učiteljica, gospođa Istorija, rekla nam je da nju slušamo, jer je ona učiteljica života (Historia magistra vitae est).
A šta nam ona kaže? Vremešna gospođa, koja pamti još od vremena Herodota, gospođa sa iskustvom, gospođa Istorija. Nagledala se ona raznih takvih tvoraca i tvoritelja. I ona dobro pamti takve. I sve ove iste, koji su “ložili” sirotinju da, fudbalskim rečnikom rečeno, stave glavu gde drugi ne bi nogu.
Ali realnim rečnikom, to je mnogo gore od fudbala, bez obzira na stanje u našem fudbalu. Jer treba da stave glavu neki drugi, tamo gde tvoritelji ne bi svoju nogu a pogotovu glavu, svoga oca, svoga brata, dece, prijatelja. Jer to treba da urade, da stave glavu, neka druga “braća” iz istog naroda, tuđi otac, tuđi brat, tuđi prijatelj, tuđa deca. I tako se i ranije kad su isti ti tvorili i desilo, i mnoge zadesilo, a i udesilo vo vjeki vjekov.
Isti ti tvoritelji (u izmenjenom i dopunjem, fudbalskim rečnikom – u kombinovanom sastavu) su tvorili tada a hoće da tvore i sada. Ako tvore sada, kao tada, eto za ovaj narod opet jada. Jer ona tvorba na ideologiji krvi i tla se pokazala kao hrđava tvorba. Takva tvorba je hrđa, čisti FeO x Fe2O3 x H2O .
U moralnom i političkom smislu. Korozivna moralna i politička hemija. Hrđavo! U moralnom smislu zato što su pokazali svu nakaznost te ideologije, bez obzira pod čijim barjakom su je promovisali i tvorili. U političkom smislu jer su proizveli teške životne, smrtne i političke posledice po građane, narode i države. One građane, narode i države kojima stalno i uporno kažu da sanjaju samo da im državu tvore.
Ali, oni ne tvore nego žustro delaju i marširaju, da te države , ti narodi i ti građani izgore. Izgore u plamenu ratova i nesreća koje tvoritelji proizvode u svom egocentričnom zanosu praznih političkih ideja davaoca tuđe krvi. Tu niko ne sanja, ili možda svi sanjaju budni. Sanjaju neka prošla vremena nadajući se da će im se ta prošlost, zauvek prošla vremena, vratiti. A ko sanja, mož’ da mu se desi da mu se snovi i ostvare. Da se probudi u prošlosti.
Zamisli život da živiš u zemlji koja sanja.
Zamisli život da živiš u zemlji koja neće da se probudi.
Zamisli život da nećeš da se probudiš. Zamisli život…
Autor Nebojša Rančić je ekspert za javne politike
Stavovi autora ne odražavaju nužno stavove redakcije portala Mediareform.rs
