Skoro dva meseca prošlo je od prvih blokada fakulteta u Nišu, koje i dalje traju, a nešto više od mesec dana od prvih blokada niških gimnazija, u kojima je i treće nedelje zaredom potpuna obustava rada. Protesti studenata i građana sve su češći i masovniji, a podrška stiže sa raznih strana sveta, ali i od profesora, advokata, lekara. Ipak, neki od njih zbog podrške trpe posledice, poput dve profesorke sa Filozofskog fakulteta koje su izbačene iz Odbora naučnog skupa “Niš i Vizantija”. Iako studenti ponavljaju da njihovi zahtevi i dalje nisu ispunjeni, aktivista Tadija Mitić ističe da je čitava atmosfera takva da se već vide promene u društvu.
Tragedija koja se dogodila u Novom Sadu 1. novembra bila je izgleda “kap koja je prelila čašu”. Izvela je građane i građanke na ulice, najpre tog grada, a potom i ostalih. Sa konkretnim zahtevima prvi su izašli studenti/kinje tražeći od nadležnih u državi da ih ispune. Pre dva meseca atmosfera bunta stigla je i na jug, pa su niški studenti početkom decembra odlučili da blokiraju zgradu Univerziteta. Zahteve njihovih kolega u Novom Sadu i Beogradu uputili su niškom rektoratu, tražeći da ih Univerzitet i profesori takođe podrže i da se oglase.
Prva podrška stigla je od profesora niškog Filozofskog fakulteta, više od 170 zaposlenih potpisom je podržalo studente. To je za njih značilo dodatni “vetar u leđa” pa su nakon ove podrške odlučili da blokiraju taj fakultet. Jedan za drugim, blokirani su i ostali fakulteti u Nišu, a sa svakog od njih stizala su i pisma podrške dekanata, osim sa Medicinskog. Deset dana od prve blokade, na spisku blokiranih našlo se svih 11 državnih visokoškolskih ustanova u gradu.
Nije bilo studentima dovoljno da samo zaključaju vrata svojih fakulteta, već su sve češće počeli da izlaze na ulice. “Hoćemo pravdu”, “Studenti ne ćute” i “Ruke su vam krvave” postale su neizostavne poruke na svakom skupu. Odavanje pošte stradalima u Novom Sadu postalo je praksa svakog petka kod Suda. Uz 15-minutnu tišinu, studenti, ali i sve brojniji građani, pa i srednjoškolci, dolazili su sa transparentima, “krvavim” rukama i blokirali raskrsnicu.
Krajem decembra, protesti i šetnje u Nišu postajali su sve masovniji, jer su uz studente na ulice sve rađe izlazile i ostale Nišlije/ke. Na čelo kolone stali su i prosvetari uz poruku “Učitelji i nastavnici su uz studente”, a neretko su oni bili i govornici na skupovima.
“Studentska” energija i u niškim školama
Studentska energija ušla je zatim i u škole, pa su nekoliko dana kasnije prosvetari odlučili da na jedan dan obustave rad, a da poslednjih radnih dana decembra časovi u školama budu skraćeni. Paralelno, stizale su i prve “pretnje” ministarke prosvete da će zbog ovakvih odluka biti posledica. Ipak, pred sam raspust blokadama se pridružuju i gimnazijalci.
Usledio je i apel studenata na “Protestnu obustavu rada” uz podršku nastavnika i profesora. Organizuju se i prvi plenumi prosvetara, a iz nedelje u nedelju sve četiri niške gimnazije izglasavaju potpunu obustavu rada, što je i za ovu nedelju slučaj.
Profesorka Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” Zorica Milenković ističe da su kao kolektiv odlučili da obustave rad do ispunjenja zahteva studenata i pored brojnih pritisaka i pretnji koje ne prestaju. Ističe i da im nije svejedno, jer žive od ovog posla, ali da su odlučili da stave “više ciljeve iznad plate”, jer veruju da studenti rade pravu stvar.
Ovo je trenutak koji ne smemo ispustiti ako želimo da se borimo za pravdu, istinu i dostojanstvo. Svako od nas ima svoje dostojanstvo i mi ne želimo da nam ga ruše. Ako smo jedinstveni, ako želimo da podržimo studente zato što rade pravu stvar, onda moramo da izglasamo ono što i jesmo uradili i mi i neke druge škole, a to je totalna obustava do ispunjenja zahteva bez obzira na sve – ističe profesorka.
Deo prosvetara ipak jeste odustao od štrajka i nastavio pregovore sa državom, uz “moratorijum na štrajk” zbog ispunjenja dela njihovih zahteva.
Ipak, profesoka Pravno-poslovne škole u Nišu Gordana Arsić ranije je za Mediareform pojasnila da to ne znači da su svi prosvetari odustali od borbe na ulici, pa ni oni koji su u sindikatima, jer mimo njihovih odluka i dalje idu na proteste i podržavaju zahteve studenata.
Ističe i da studentski zahtevi nisu nešto čime sindikat može da se bavi, jer to nije u njegovoj ingerenciji, ali da to ne znači da su ih “izdali i okrenuli im leđa”.
Zato su profesori kao građani iskoristili svoju građansku dužnost, svoje ustavno pravno, da izraze građansku neposlušnost, sve do momenta dok se ne ispuni zahtev, a to je da Tužilaštvo radi svoj posao. Dakle, sindikat apsolutno podržava borbu i profesora i studenata po ovim pitanjima, samo što on kao organizacija nema tih ingerencija – pojašnjava Arsić.
Profesorke se slažu da u situaciji kada je mnogo dece na ulicama i kada je bilo ugrožavanja bezbednosti na protestima, mnogi prosvetari nisu “sposobni” da se vrate u učionice i drže nastavu kao da se ništa ne dešava.
Slično je i sa roditeljima koji svoju decu nisu “puštali” u školu kao čin solidarnosti sa studentima.
Plenumi su počeli na fakultetima, preselili su se u škole, a čujem da se plenumi sada masovno održavaju u porodicama gde se odlučuje da li će deca ići u školu – ističe profesorka Arsić.
Počele i posledice podrške studentima
Pored redovnih studentskih plenuma i plenuma prosvetara, tu su i profesorski plenumi. Neformalna grupa profesora, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu stala je uz studente i podržala njihove zahteve.
Ipak, prema njihovim rečima, stižu i prve posledice te podrške. Profesorke Irena Ljubomirović i Jasmina Šaranac Stamenković izostavljene su iz ovogodišnjeg Naučnog odbora za organizaciju Međunarodnog naučnog skupa “Niš i Vizantija”, što je grupa profesora oštro osudila i traži smenu većnice za kulturu.
Kako kažu u svom saopštenju, profesorke je predložio suorganizator skupa niški Univerzitet, a postupak gradske većnice smatraju “najgrubljim kršenjem autonomije Univerziteta i sramnim udarom nakredibilitet i stručnost pomenutih koleginica zarad političkih interesa”.
Zbog svega navedenog zahtevamo da se odmah prekine sa ovom nedopustivom praksom uzurpacije i narušavanja ličnog i profesionalnog integriteta sa pozicije političke moći. U suprotnom ćemo biti prinuđeni da preduzmemo radikalnije mere – kažu profesori u saopštenju.
Oni traže od gradonačelnika Niša da poništi rešenje o izboru članova.
Pored toga, profesorka biohemije na Medicinskom fakultetu u Nišu Tatjana Jeftović, koja je učestvovala u formiranju laboratorije za medicinsku genetiku, iz iste je izbačena zbog, kako je rekla na poslednjem protestu u Nišu, javne podrške studentima.
Dok sam formirala tri laboratorije, bila sam dobra. Do onog trenuttka dok nisam postala profesor koji zna svoje mesto. Mi profesori smo ovde zbog vas studenata, a ne vi zbog nas – poručila je Jeftović.
Serija masovnih skupova se nastavlja
Dva meseca traju blokade i protesti, a ni tokom praznika oni nisu uthinuli. Doček Nove godine na glavnom trgu studenti su videli kao još jednu priliku da ukažu na to da njihovi zahtevi nisu ispunjeni. Oko ponoći, dok je trajao novogodišnji koncert, ispred Tvrđave su studenti i ostali građani/ke odavali počast stradalima u Novom Sadu.
Blokada raskrsnice kod Suda svakog petka postala je tradicija, ali to nisu jedina okupljanja tokom nedelje. 
Posle mesec i po dana blokada i protesta, u Nišu pozivaju i na “Generalni štrajk”, a podršku dobijaju i od pojedinih niških glumaca i advokata. Dan generalnog štrajka bio je 24. januara, a istoga dana kolona ljudi okupila se kod Suda, a zatim krenula ka prosvetnoj inspekciji i RTS-u. Podrška stiže od zaposlenih u dopisništvu javnog medijskog servisa, kao i od zaposlenih u niškom Kliničkom centru.
Najmasovniji skup na koji se kretalo sa pet lokacija u gradu, usledio je dva dana kasnije. Prema podacima Arhiva javnih skupova, u Nišu se na Trgu kralja Milana okupilo oko 15.000 ljudi. Poručeno je da zahtevi nisu ispunjeni i da “sve mora da stane”.
Prema rečima aktiviste Tadije Mitića, ovi skupovi i čitava atmosfera koja traje par meseci već su doneli promene u društvu.
Mislim da smo kao društvo politički malo zreliji nego što smo bili pre ovih događaja odnosno protesta i blokada. Mislim da se stepen slobode odnosno osećaja slobode kod ljudi daleko povisio u odnosu na prethodni period. Mnogi ljudi koji nikada ranije nisu protestovali, nikada ranije nisu davali otvorenu podršku ljudima koji pričaju nešto protiv vlasti ili režima, sada to rade. Imamo određenu političku evoluciju čitavog društva naročito u Nišu – smatra Mitić.
Performansi, duge kolone građana i građanki, prepun glavni gradski trg slika su Niša i nedelju dana kasnije odnosno 2. februara. Dan nakon blokade mostova u Novom Sadu, sa četiri niška mosta reke ljudi slile su se u centar, te je još jedan veliki skup dokaz da ni studenti ni ostali građani ne odustaju od svojih zahteva.
Ja mislim da se sada ovi protesti vrte oko kvaliteta a ne oko kvantiteta ljudi na samim protestima. Mislim da je izuzetan kvalitet mladih ljudi koji vode celu ovu priču i koliko god bilo ljudi na ulicama na dalje, mislim da više nije toliko bitno koliko je sam kvalitet koji je neosporiv prisutan na samim tim protestima – objašnjava naš sagovornik.
Ono što izdvaja niške proteste je da do sada nije bilo ozbiljnih incidenata i “gaženja” ljudi na ulicama, kao u Beogradu i Novom Sadu, ali jeste bilo podrške kolegama na dva hitna protesta održana tim povodom.
Niš je jedan retkih koji nije imao velike incidente u smislu eksternih napada na studente, demonstrante. Bilo je nekih mikro incidenata ne sporim da jeste, ali za ovoliko veliki grad ja mislim da se u Nišu protesti vode slobodno ću reći na besprekoran način – kaže aktivista Tadija Mitić.
Prema rečima Mitića, grešaka u organizaciji protesta gotovo da nema. Kako se čini, iz skupa u skup sve su kreativniji i transparenti kojima studenti i građani prenose poruke nadležnima u državi.
Učesnici protesta ponavljaju da predsednik Vučić “nije nadležan” i da nema pregovora, kao i da njihovi zahtevi i dalje nisu ispunjeni.
View this post on Instagram
Povezane vesti
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Niška TV Belami izveštavala o studentima, pa “nestala” iz etra Telekoma, direktor “sluti što i ostatak Srbije” 
Sve spremno za veliki protest 1. marta – studenti pripremili simboličan protestni program, a građani besplatan smeštaj 
Raširila se pesnica i otpor je ponovo tu – akteri nekadašnjih demonstracija o protestu nove generacije