Džon Frotingam je ime koje je mnogima i posle sto godina sinonim za dobročinstvo. Ratne godine sa početka 20. Veka, Balkanu, a i Srbiji donele su bedu, siromaštvo i glad… U tom teškom periodu, narodu su često jedina nada bili humani ljudi.
Džon Frotingam je bio Amerikanac koji je zavoleo Balkan, Srbiju i srpsku ratnu siročad kao svoje… Koji je 6000 dece spasio, 3000 njih othranio i 200 njih usvojio.
Uz podršku svojih savremenika i savremenica, osnovao je dva doma za ratnu siročad – Srpsko-američki dom. Dom je tokom rata menjao lokacije, da bi na kraju svoje mesto pronašao u Sremskoj Kamenici. Drugi je Amerikanski dom u Vranju, koji je tada bio jedna od najvećih ustanova u tom kraju.
Štićenici domova koje je vodio Džon Frotingam živeli su pristojno. Imali sumali odela i haljine, koristili posuđe i posteljinu koja je stizala iz inostranstva Išli su na izlete, igrali fudbal, proslavljali praznike
Skroman, kakav je bio, ovaj Amerikanac nikada nije isticao vrednost svojih donacija. Ipak, prema pisanju „Politike“ iz 1935. godine, Džon Frotingam je u Srbiju uložio novac u visini skoro tri tadašnja državna budžeta.
Mabel Grujić u Americi prikupljala pomoć za Srbe
Da decu stave na svoje noge pomagale su mu i Darinka Grujuć i Helen King, direktorke domova, brojne donacije prikupljala je i njegova sestra Elizabet Frontigam. Kao važna ličnost koja je često lobirala kod imućnih Amerikanaca pojavljuje se još jedna dama – Mabel Grujić.
Mabel Danlop Grujić rođena je u Zapadnoj Virdžiniji. Na studijama arheologije u Atini, upoznala je srpskog diplomatu Slavka Grujića, za koga se 1902. godine udala. Tada i zvanično počinje njena neraskidiva veza sa Srbijom i srpskim narodom.
Najveći deo svog života posvetila je afirmaciji Srbije u inostranstvu, posebno u Americi i Velikoj Britaniji. Tokom Balkanskih ratova prikupljala je veliku pomoć za Srbiju. Zbog toga ju je Kolo srpskih sestara, u znak zahvalnosti, proglasilo počasnom članicom. Njen dobrotvorni rad bio Njujork tajms o njoj piše kao o „Amerikanki koja se sa ogromnom strašću bori za “usvojenu” zemlju svog supruga, srpskog diplomate, dr Slavka Grujića”.
I posle rata je nastavila da pomaže Srbiju. Zajedničkim naporima Mabel i Slavko Grujić uspeli su da od Karnegijeve fondacije 1920. godine dobiju 100.000 dolara. Novac je uložen u izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu. Sa suprugom je osnovala letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu, na Jadranu, 1923. Godine. U njemu je prvobitno bilo smešteno 40 dece, a tokom prve godine kroz dom je prošlo 240 dece iz Beograda i drugih krajeva Srbije, ali i iz Zagreba i Ljubljane.
