Građani poslanika posmatraju pre svega kao osobu koja će vas zaposliti preko veze. Predstavnici civilnog sektora bi trebalo da naprave listu poslova i zadataka za koje građani očekuju da narodni poslanici obave, a u skladu sa zakonima. Potrebno je organizovati fokus grupe u parlamentu na temu decentralizacije, u kojima će učestvovati predstavnici i vlasti i opozicije, kao i radionice kroz koje će poslanici i predstavnici civilnog sektora predstaviti moguća rešenja za problem komunikacije i nepoverenja između poslanika i predstavnika civilnog sektora.
Ovo su zaključci radionice koju je 13. februara organizovao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u okviru projekta „Ljudi na prvom mestu“. U radu radionice su učestovali predstavnici civilnog sektora u Nišu i narodni poslanik DS-a Goran Ćirić.
Na radionici su predstavljeni i rezultati istraživanja koje je CeSID sproveo na reprezentativnom uzorku od 500 ljudi iz nišavskog okruga.
Većina ispitanika je ocenila da živi “srednje podnošljivo”. Među njima je bilo najviše onih koji se nadaju da će sadašnja vlast moći da se izbori sa problemima građana, dok 33% ispitanika ne veruje ovoj vladi. Više od tri četvrtine ispitanika (77%) smatra da narodni poslanici služe vođi. Od ispitanika je traženo i da ocene rad vlade ocenama od 1 do 5. Četvrtina njih je vladi dala najnižu ocenu 1, dok je njih 15% ocenilo rad vlade sa 4 ili 5.
Istraživanje je pokazalo i da nešto manje od polovine ispitanika (46%) povremeno prati rad Skupštine. Istovremeno, svaki deveti ispitanik rekao je da građani zapravo nemaju poslanika, 44% čak i ne zna ime poslanika, a samo je mali broj onih koji znaju da u parlamentu postoji poslanik iz njihove sredine.
Ispitanici su kao najveće probleme istakli besparicu, loše zdravstvo, nizak standard i male mogućnosti za zapošljavanje, a posebno zapošljavanje mladih. Većina ispitanika, njih 60%, smatra da građani nišavskog okruga žive gore nego građani u Beogradu. Istovremeno, generalno, građani ne veruju da mogu da utiču na promene u državi.
„Podatak da mali procenat građana želi da se aktivira, treba da zabrine i vlast. Kredibilitet parlamenta se uništava samom činjenicom da zemljom upravlja jedan čovek. O kapacitetu Skupštine mnogo govori činjenica da kada uđe premijer, većina poslanika stoji i aplaudira mu 10 minuta i niko ne sme da sedne. Pritom, stalni odliv energije i znanja mladih znatno otežava aktivizam“, kaže narodni poslanik DS-a Goran Ćirić.
Predstavnici civilnog sektora su precizirali da je njihova uloga da pomažu i poslanicima i građanima, doprinesu da se nelogičnosti i prevare koje se čine u ime građana razotkrivaju, kao i da ubede poslanike da više pažnje obrate na građane. Oni ističu i činjenicu da je opozicija uvek bila otvorenija za saradnju od vlasti, bez obzira koja je politička stranka u pitanju.
Narodni poslanik DS-a Goran Ćirić objašnjava da se to dešava, između ostalog, i zato što oni koji su na vlasti nemaju mnogo toga da kažu jer nisu dovoljno obavešteni. „A najvažnije je to što bi im samostalno istupanje donelo stranačke sankcije“, objašnjava Ćirić.
On dodaje da je veliki problem to što građani imaju malo poverenja u parlament i u narodne poslanike. „Zbog atmosfere koja tamo vlada i uverenja da narodni poslanici ne obavljaju funkciju za koju su izabrani, građani nemaju poverenja. To je pre svega zakonodavna funkcija, ali i kontrolna, jer, kao što vidimo, ne postoji prava kontrola izvršne vlasti“, ističe Ćirić i dodaje da su ovakve radionice pravo mesto da poslanici „čuju“ probleme građana, jer je civilni sektor pravi most između građana i poslanika.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar je podsetio da je na sličnom skupu u Beogradu predloženo da poslaničke grupe prihvataju amandmane civilnog sektora, a poslanik Ćirić dodao je da su poslanici već dobijali predloge amandmana i da su spremni da ih prihvate, ako su u skladu sa politikom stranke koju predstavljaju.
Povezane vesti
Trening o zloupotrebi javnih resursa u političkim kampanjama u lokalnim sredinama 
Ugrožena sloboda izražavanja, napadi na medije i problematični izbori – uzrok ocene Srbije kao “delimično slobodne” zemlje 
Kapilarni glasovi – od evidencije o članstvu do ucena i pritisaka (VIDEO) 
Kakav bi izborni sistem odgovarao Srbiji?