Slučaj krečenja grafita u dvorištu osnovne škole u Nišu postao je političko pitanje. Sam događaj izašao je i van okvira Niša, a “autošovinističku” etiketu onima koji su grafite uklonili zalepio je i bivši premijer i aktuelni predsednik SNS Miloš Vučević. Njegov stranački kolega, a prvi čovek Niša Dragoslav Pavlović – na društvenim mrežama deli ovu poruku naprednjaka, dok “zvanično” kaže da ovakvi postupci produbljuju podele u društvu. Profesorka niškog Filozofskog ocenjuje da je upravo vlast te podele i kreirala.
Da su zgrade u Nišu prekrivene grafitima nije nikakva novost. Međutim, vest da se u dvorištu Osnovne škole “Učitelj Tasa” nalaze grafiti sa militarističkim i diskriminatornim porukama, za čije je uklanjanje kažnjen učitelj koji u njoj radi – obišla je državu i region.
Podeljene reakcije javnosti nisu bile iznenađenje. Dok deo građana smatra da poruke poput “Kad se vojska na Kosovo vrati” i “Nema predaje” predstavljaju vid patriotizma i odbrane nacionalnih interesa, drugi pak smatraju da ovakvim natpisima nije mesto u školskom dvorištu.
Takođe, nije iznenađenje ni to što predstavnici vlasti nisu propustili priliku da osude njihovo uklanjanje i etiketiraju ga kao “autošovinističko”, “blokadersko” i “opoziciono” delo.
Prvi među njima, bio je bivši premijer Miloš Vučević, aktuelni lider Srpske napredne stranke. U videu na društvenim mrežama navodi da je to “skandalozno, ali da ga nije iznenadilo jer se blokaderi iz Zeleno-levog frota takmiče u autošovinizmu.”
Mrze oni sve što je srpsko, mrze našu vojsku, mrze oni Kosovo i Metohiju, voleli bi da se zaboravi istorija, da se zaboravi isitna. Dokle god kuca i jedno srce u Srba, dokle god dišemo, mislimo i osećamo Kosovo i Metohija su deo Srbije – istako je Vučević.
Iako se isprva ovakvo razmišljanje dopalo i gradonačelniku Niša Dragoslavu Pavloviću, te je odlučio da video podeli i u svojoj Instagram priči na svom zvaničnom nalogu, par dana kasnije je na konferenciji za medije pristupio drugačijim tonom.
Čini mi se da svaka reakcija ovog trenutka izaziva nove podele u društvu. Ja ne bih voleo da se one uvećavaju, ja bih voleo da se podele u društvu smanjuju. Čini mi se da pojedine grupacije u gradu konstantno rade na tome da se tenzije uvećavaju i to je nešto što mi se kao gradonačelniku grada Niša ne dopada – rekao je Pavlović.
Podsećanja radi, ne tako davno, Pavlović je i sam bio u središtu ovakvih “podela” i to ne kao posmatrač. Nišlije pamte kada je ispred stranačkih prostorija SNS gradonačelnik svih građana mahao zastavom i okupljene na protestu nazivao “ustašama”.
Vanredna profesorka sa Filozofskog fakulteta u Nišu Jelena Božilović Ljupković kaže da se podele u društvu nisu desile spontano, već da je vlast aktivno radila na tome godinama unazad.
Izjava gradonačelnika Niša je relativizacija činjenice da podeljeno društvo Srbije nije ishod nikakvog unutrašnjeg društvenog spontaniteta, već se radi o dugogodišnjem projektu aktuelne vlasti. Ona kao sredstvo zadržavanja pozicija moći koristi proizvodnju spoljašnjih, a danas još u većoj meri unutrašnjih neprijatelja, uz kontinuiranu mobilizaciju nacionalizma i mitologije, što je utkano i u grafite koji su se našli u dvorištu škole – ističe profesorka Božilović Ljupković.
Ističe i da je uklanjanje grafita koji pozivaju na sukobe i šire mržnju – formalna i moralna obaveza nosioca vlasti.
U državi koja deklarativno želi da se pridruži EU i sebe predstavlja kao garant mira i stabilnosti, očekivalo bi se da najpre javno osudi poruke netolerancije, a zatim i da ih prekreči. Umesto toga, od strane vlasti dobili smo još malo mržnje i to upravo prema onima koje je trebalo zaštititi, budući da su prefarbavanjem grafita stali u odbranu najviših vrednosti – navodi profesorka.
Kako ovakvi simboli utiču na javnost?
Tokom prošle godine Nišlije su svedočile pojavi različitih grafita, među kojima su i oni sa nacističkim simbolima i porukama. Platno sa natpisom “Bolje ćaci nego naci” osvanulo je tokom leta sa bedema Niške tvrđave.
Odgovornost za njegovo postavljanje niko nije preuzeo, dok se ni nekoliko meseci kasnije ne zna zvanično po čijem nalogu i ko je ovaj transparent postavio. Pitanje – kako se ovakvi simboli tako olako tolerišu u javnom prostoru još jednom je ostalo bez odgovora.
Problematika, međutim, postaje još osetljivija ukoliko je to javni prostor u kome se svakodnevno nalaze deca školskog uzrasta, kao u slučaju grafita u školi “Učitelj Tasa”. Ovde su pored grafita “Kad se vojska na Kosovo vrati” bili i oni usmereni protiv LGBT prava, poput oniih “Bolest nije ponos”.
Naša sagovornica navodi da svaki simbol koji poziva na nasilje ili sužavanje slobode ne sme imati mesto u javnom prostoru, a pogotovu ne u školi.
Argumenti poput onih da svako ima pravo na svoje mišljenje, te da svako ima pravo na slobodu govora, ne važe onda kada neko poziva na ukidanje slobode, kao što je to u slučaju grafita “Bolest nije ponos”. Tolerancija je rastegljiva, ali ona ne sme važiti za netolerantne, odnosno za one grupe i organizacije koje počivaju na postulatima koji su u suprotnosti sa ljudskim pravima i građanskim slobodama, i koje pripadaju necivilnom društvu. U suprotnom, tolerancija ukida samu sebe – kaže Božilović Ljupković.
Ona navodi i da izloženost ovakvim simbolima doprinosi tome da one postanu prihvatljivi za mlade, te da je politika simbola važan aspekt građanskog vaspitanja, ali i očuvanja demokratije u društvu.
Uklanjanje grafita za nadležne prekršaj
Slučaj učitelja Dejana Petrovića iz Niša koji je dobio prekršajnu prijavu Komunalne milicije, zbog toga što je prekrečio grafite u školi u kojoj radi, bio je samo vrh ledenog brega u seriji događaja koja je pratila ovaj slučaj.
Iako su ovi grafiti u dvorištu stajali duži vremenski period, Petrović navodi da ih je uklonio tek nakon što je od direktorke škole zatražio da to učini, a da ona to nije učinila.
Prekršajna prijava i osuda predstavnika vlasti za uklanjanje natpisa, za učitelja Petrovića i članove Zeleno-levog fronta iz Niša koji su mu pomagali, nisu bile jedine neprilike. Ovoj stranci je nakon toga stigao veliki broj pretećih poruka na društvenim mrežama, dok im je na vratima bila okačena poruka nepoznatih lica koja su se potpisala kao “deca iz kraja” – koja inače tvrde da su i autori ovih grafita.
Sramno je kako želite da stihove iz pesme ‘Ječam žnjela’, predstavite kao poziv na ratne sukobe i međunacionalnu mržnju. Poenta grafita, jeste da mladi naraštaji ne zaborave odakle su im koreni i za šta su im očevi i dedovi ginuli, kao i da se raznorazne žvrljotine na zidovima prekriju nekom skladnom celinom u vidu grafita… Takođe perfidno ste okrečili i grafit ‘Bolest nije ponos’ koji je urađen u školskom dvorištu gde se igraju i mladi naraštaji koji treba da znaju da devijacije u seksualnom smislu ne mogu da budu normalna stvar, nisu bila ni ranije, neće biti ni danas, ma koliko vi to želeli da imputirate – bio je deo poruke “dece iz kraja”.
Kakav će epilog celog slučaja biti za sada nije izvesno, budući da je učitelj Petrović najavio žalbu povodom prijave koju je dobio od Komunalne milicije.
