Udruženje ljubitelja prirode „Do vrha“, koje stoji iza istoimenog portala, pokrenulo je projekat „Planine koje povezuju – medijski sadržaj za aktivne i svesne građane“, sa ciljem da kroz novinarske tekstove i priče sa terena promoviše planinarenje, zaštitu prirode i društveni aktivizam pojedinaca i zajednica.
Zbog svoje ljubavi prema planinarenju, Milica Branković i njen prijatelj još pre godinu dana pokrenuli su portal “Do vrha”. Za njih to nije samo hobi, već i način života, briga o mentalnom zdravlju i povezanost sa prirodom.
Deo su istoimenog udruženja “Ljubitelji prirode – Do vrha”, a planinarenje će u daljem periodu još više promovisati zahvaljujući podršci NKD-a i Proaktiva.
Osmislili su projekat “Planine koje povezuju – medijski sadržaj za aktivne i svesne građane” te će medijski sadržaj, kako Milica kaže, od sada na svom sajtu dodatno povećati. Cilj im je da ukažu na prednost koju ima odlazak i boravak u prirodi.
U okviru projekta se bavimo onim što se inače bavimo, samo što se sad to proširuje na promociju. Želimo da ukažemo na to koliko zajedništvo može da utiče na pozitivne promene u društvu, ali s tim što se mi usko vezujemo za prirodu, očuvanje prirode, prosto na to koliko pojedinci i grupe imaju moć da sačuvaju prirodu, o kojoj sve manje ljudi misli i uništava je.
Prvi tekstovi, koji predstavljaju deo aktivnosti projekta, već su objavljeni. Među njima je i intervju sa predsednikom Planinarskog saveza Srbije Isom Planićem, koji govori o posledicama neodgovornog odnosa prema prirodi.
On nam priča o tome kako smo pre nekoliko godina zbog rudarenja ostali bez jednog vrha, a on je geograf inače. Objašnjava nam i kako to što ne vodimo računa o prirodi znači da menjamo geografiju naše zemlje. Moramo da menjamo geografske karte zbog toga što je nekom palo na pamet da negde nešto kopa.
Jedan od tekstova bavi se i ujedinjenjem planinara i građana u borbi protiv iskopavanja na Suvoj planini. Kako ona navodi, i udruženja i pojedinci su kroz pritužbe i institucionalne mehanizme reagovali na pokušaje izmene Prostornog plana Niša, kojim bi se omogućilo iskopavanje na ovom području.
Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena i primerima dobre prakse iz regiona, poput Bugarske.
Planinarenje u Bugarskoj je razvijeno, na 100 puta je boljem nivou nego kod nas. Planine su fantastične, staze obeležene. Čisto je tamo. Ljudima se podrazumeva da su za vikend na planini. I prosto želimo da pišemo i o tome na koga možemo da se ugledamo.
Ona dodaje da je u planu i priča o planinarima iz Leskovca koji su sami uspeli da obnove Planinarski dom kada je podrška Grada izostala.
Takođe navodi da su posetili selo Topli Do, te će i odatle stići priče koje će podsetiti na to kako je Stara planina sačuvana od izazova koji su joj pretili i kako su se meštani sami za to izborili.
Topli Do na primer je selo koje se odonda razvija, tamo se renoviraju kuće, turizam se razvija, što je fantastičan primer šta je nastalo od jednog ugroženog područja.
Ekološka akcija centralni deo projekta
Milica podseća i da su se prošle godine dva planinarska udruženja dogovorila da rade ekološku akciju “Suva čista” – čišćenje Suve planine od smeća. To im je, ističe, bila inspiracija da slično druženje ponove i ove godine.
Tako da to ove godine planiramo, da tradicionalno postavimo tu akciju, da planinari koji neizmerno vole planinu, čiste sebi najbližu.
Govoreći o značaju inicijative, autori projekta naglašavaju da boravak u prirodi ne mora nužno podrazumevati zahtevno planinarenje, već predstavlja dostupnu i dragocenu priliku za fizički i mentalni oporavak.
Kroz ovaj projekat još i pokazujemo koliko je planinarska zajednica jedna jaka i zdrava, a na nju ljudi možda i ne misle kada pričaju o zaštiti prirode. Sad mogu da i citiram Isa Planića koji nam je to u tekstu rekao – “Planinari su najveća ekološka patrola u Srbiji”. Hiljade planinara je svakog vikenda na planini i mogu da mapiraju i dobre i loše stvari koje se na planini dešavaju i imaju moć da planine sačuvaju kad se udruže.
Na kralju zaključuje da su planine osim zbog smeća ugrožene požarima, sečama i iskopavanjima, te da projekat „Planine koje povezuju“ ima za cilj da podseti da zaštita prirode ne treba da počne tek kada je šteta već učinjena, već da odgovornost mora biti zajednička i pravovremena.
