Iako je zakonom i drugim aktima predviđeno da svako naseljeno mesto mora da ima hidrante u slučaju da dođe do požara – to u selima u okolini Niša nije slučaj. Dok načelnik niške Uprave za vanredne situacije kaže da ih negde ima, a negde ne, iz Vodovoda podatke o mreži hidranata čuvaju u tajnosti. Poseban problem je to što pojedina sela u ovom delu države nemaju ni rešeno pitanje vode, smatra profesor sa Fakulteta zaštite na radu.
U poslednje dve godine na teritoriji Niša dogodio se ukupno 51 požar u seoskim domaćinstvima i to 20 požara u 2022. i 31 požar u 2023. godini – pokazuju podaci Sektora za vanredne situacije pri MUP-u.
U razgovoru sa meštanima Gornjeg Matejevca, jednog od najrazvijenijih niških sela sa nekoliko hiljada stanovnika, saznajemo da su u požaru koji je zahvatio lokalno domaćinstvo početkom marta ove godine, vatrogasci zbog nepostojanja hidranata u selu bili primorani da se iznova vraćaju u bazu kako bi dopunili rezervoar vode.
Ima li uopšte hidranta u niškim selima, pitali smo i načelnika Uprave za vanredne situacije u Nišu Srđana Mitrovića koji nam je odgovorio da ih negde ima, a negde ne. Međutim, naša redakcija ostala je uskraćena za informacije o tome u kojim su selima hidranti postavljeni, jer načelnik Mitrović nije odgovorio na naredni poziv i poruke.
Instalacija hidrantske mreže jedna je od obaveza koju predviđa Zakon o zaštiti od požara. Ova oblast detaljno je regulisana posebnim Pravilnikom o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara (u daljem tekstu Pravilnik), koji između ostalog definiše ulogu i značaj same mreže.
Spoljašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža – stoji u Članu 4. ovog Pravilnika.
Hidrantska mreža može biti unutrašnja i spoljna, a u ostatku teksta detaljnije ćemo se baviti ovom drugom, budući da se ona prema Pravilniku izvodi kao javna vodovodna mreža naseljenog mesta ili kao lokalna vodovodna mreža nekog kompleksa.
Na vodovodnu mrežu postavljaju se nadzemni hidranti, a u slučaju da bi njihovo postavljanje ometalo saobraćaj mogu se postaviti i podzemni, uz dozvolu nadležnog organa za zaštitu od požara – definisano je Članom 16. pomenutog Pravilnika.
Ipak, Pravilnik o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže ni u jednom članu ne predviđa da bi sela ili bilo koji tip naselja mogli biti oslobođeni obaveze da imaju hidrante na javnoj vodovodnoj mreži. Čak suprotno, Pravilnik do detalja definiše i neophodno rastojanje među njima.
Za Vodovod su ovi podaci tajna
Hidranti na javnoj vodovodnoj mreži u Nišu deo su nadležnosti JKP “Naisus”. Kako kažu u ovom preduzeću na javnoj površini u njihovoj nadležnosti je 3.516 hidranata i većina su podzemnog tipa.
Ipak, na naš zahtev da nam dostave plan hidrantske mreže sa posebnom naznakom o hidrantima na teritoriji okolnih naselja i sela iz Vodovoda odgovoraju da su takvi podaci tajna.
Odlukom Vlade Republike Srbije o određivanju velikih tehničkih sistema od značaja za odbranu od 2011. godine, JKP “Naissus” Niš je proglašen velikim tehničkim sistemom u oblasti vodosnabdevanja od značaja za odbranu Republike Srbije. Ministar odbrane je doneo Rešenje o objektima koji su zabranjeni za osmatranje, snimanje i pristup. Napred navedenim Rešenjem, zaštita tehničke i druge dokumentacije koja se odnosi na javnu mrežu vodosnabdevanja u gradu Nišu i okolini, sastavni su deo Plana odbrane preduzeća – navode iz Vodovoda.
Zašto bi ovakvi podaci bili tajna nije najjasnije, budući da se nadzemni hidranti mogu videti na brojnim lokacijama u gradu, dok je prema Pravilniku jasno naznačeno da i podzemni hidranti moraju biti obeležni na uočljiv način.
Niška sela u problemu i sa vodom za piće
Nedostatak hidranata u niškim selima, nije jedini problem kada je ova tema u pitanju. Da bi oni funkcionisali neophodno je da vodovodna mreža na kojoj su postavljeni ima odgovorajaući pritisak na priključku. Tako Pravilnik naglašava da on ne sme biti manji od 2,5 bara, a da protok vode na hidrantu ne može biti manji od pet litara po sekundi.
Profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu Sveta Cvetanović kaže da su ovi tehnički elementi vrlo važni kada je u pitanju funkcionalnost hidrantske mreže.
Da bi se postavili hidranti po selima prvo mora da se ispita da li je taj izvor vode i izdašnost te vodovodne mreže može da zadovolji odgovarajući pritisak za postavljanje takvih hidranata – kaže profesor Cvetanović.
On dodaje da je problem utoliko veći jer pojedina sela u okolini Niša ne samo da u vodovodnoj mreži nemaju adekvatan pritisak, već da se dešava da često i nema vode uopšte. Ističe da su to sve velike investicije i da je cena za postavljanje jednog hidranta približno 15.000 evra.
Podsećanja radi selo Malča u okolini Niša u letnjim mesecima na po 40 stepeni bilo je i po
nekoliko dana bez vode. Taj problem prisutan je godinama unazad, a nadležni još uvek nemaju
rešenje za njega.
Srbija bez strategije za zaštitu od požara od 2017. godine
Vlada Srbije je 2012. godine usvojila Strategiju za zaštitu od požara kojom je mapirala brojne probleme u ovoj oblasti i mere koje bi nadležni trebalo da preduzmu kako bi ih otklonili. U uvodnim tačkama, tadašnje stanje kada je reč o ovom pitanju, ocenjeno je kao nezadovoljavajuće.
Sistem zaštite od požara je potrebno unaprediti angažovanjem svih subjekata zaštite od požara, kroz razmenu informacija od značaja i usklađivanje aktivnosti radi pravovremene zaštite od požara – navedeno je tada u Vladinom dokumentu.
Neki od tada najvažnijih uočenih problema ticali su se nedovoljne pripremljenosti subjekata zaštite od požara za sprovođenje preventivnih mera, nepostojanja planova za upravljanje rizikom, nezadovoljavajućim kapacitetima javne vodovodne mreže, kao i brojem vatrogasaca – spasilaca koji je ispod evropskih standarda.
Koliko smo od toga odmakli nakon 12 godina nije poznato, jer je usvojena Strategija istekla 2017. godine, a nova nije doneta već sedam godina.
Samo u januaru ove godine u Srbiji je bilo više od 1.500 požara i eksplozija, što je za 10% više nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Sektora za vanredne situacije koje je objavio RSE. I kod nas i u svetu, stručnjaci su saglasni da je uvek bolje ulagati u preventivne mere, nego onda kada požar nastane.
Tekst je nastao u okviru novinarske škole Media i reform centra Niš.
Povezane vesti
Niški talas poskupljenja i 4 milijarde više u gradskoj kasi: Po čijoj je meri novi budžet? 
“Opet ste nas prevarili” – prosvetari drugi put protestovali u Beogradu, među njima i nastavnici iz Niša 
Od novembra veći računi za grejanje 
“Autobus ne ide na vazduh” – utisci Nišlija o poskupljenjima, 3 meseca od uvođenja “besplatnog” prevoza