“Pitanje članstva Srbije u NATO savezu i saradnja sa NATO alijansom je parekselans političko pitanje koje je kao takvo ustanovljeno 2006. godine. Očekivano je bilo da se za dvanaest godina to pitanje iz političkog konteksta prebaci u kontekst ekonomskog, socijalnog, pravnog, društvenog razvoja. To se, međutim, nije dogodilo”, kaže profesor Pravnog fakulteta u Nišu dr Predrag Cvetković.
Prema rečima dr Cvetkovića, tri ozbiljna problema u regionu, među kojima je i kosovski, problemi su na koje Srbija nailazi u procesu evrointegracija, pa se i saradnja sa NATO-om mora sagledavati u kontekstu ovih problema.
Uprkos bombardovanju 1999. godine, predsednik Kluba srpsko-američkog prijateljstva profesor dr Dragan Milić, tvrdi Srbija ipak treba da se pridruži kao nova članica Severnoatlantske alijanse.
“To što je bilo pre dvadeset godina ne sme da bude kočnica za budući razvoj koji Srbija treba da ima”, navodi on.
Vojna neutralnost, kaže profesor Milić, nekada je imala smisla, ali da danas kada bipolarnost našeg komšiluka ne postoji. Srbija ne može biti neutralna, a to povlači poslednice kao što je egzodus mladih ljudi.
“Bolji status za srpski narod, kao i status Kosova i Metohije, ali i Republike Srpske može da se dobije u direktnim pregovorima sa NATO zemljama. Siguran sam u činjenicu da je Srbija članica NATO saveza, do ovih tenzija ne bi ni došlo”, ističe Milić.
Primer smirivanja tenzija između dve zemlje su Turska i Grčka, koje su nakon viševekovnih varnica, ipak smirene nakon pristupanja NATO savezu.
Srpska politička elita, tvrdi profesor Cvetković, mora da skupi hrabrost i javnom mnjenju kaže svoj stav po ovom pitanju.
Tekst je nastao kao deo projekta “Serbia and NATO – Greece experience” podrzanog od strane Severnoatlantskog saveza.
