Na početku svojih karijera novinari se susreću sa brojnim izazovima, a pronalazak sagovornika i druge strane priče samo su neki od njih. Iako kažu da se novinarstvo na fakultetu i u praksi razlikuje, mladi diplomirani žurnalisti Filozofskog fakulteta u Nišu složni su u oceni da im je teorijsko znanje pomoglo da se lakše i brže priviknu na zahteve profesionalnog novinarstva.
Jedan od glavnih problema novinara jeste kako doći do mišljenja druge strane koja je nedostupna ili ne želi da govori za određene medije. Na tu prepreku često nailazi novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović. Ona je u redakciji Južnih vesti zaposlena skoro godinu dana, a kao prvu i najvažniju razliku između studiranja i posla ističe to da u teoriji katkad sve deluje lakše nego što je to u praksi slučaj.
U mediju gde radim je nekad mnogo teško dobiti drugu stranu priče. Kada je reč o nekim principima profesionalnog novinarstva, tu i nema neke razlike, jer se svih principa o kojima sam učila na fakultetu i na poslu pridržavam – kaže Tamara.
Teorija kao temelj
Da je teorija neophodna ukoliko želimo da se bavimo novinarstvom, smatra novinarka televizije Zona plus Marija Đorđević. Ona teoriju vidi kao dobru osnovu i pripremu za ono što sledi na poslu. Ipak, ističe jednu bitnu karakteristiku novinarstva u praksi, a to je rad na terenu koji sa sobom zna da donese razne nepredvidive situacije koje od novinara zahtevaju da izađe iz svoje zone komfora.
Otkako radim, ja zapravo svakog dana naučim nešto novo. Svaki događaj koji pratim je za mene nova lekcija. I vidim kako izgleda kada se primeni u praksi sve ono o čemu sam učila dok sam studirala. Dakle, znanje na fakultetu mi je pomoglo u radu u smislu da se lakše i brže snađem u novinarskim vodama jer sam imala osnovu, ali svakako je neophodna i praksa – smatra Marija.
Ona dodaje da u redakciji Zone plus svi novinari rade sve – od montaže do prezentacije i da samim tim svakoga dana usavršavaju veći broj veština.
Filozofski fakultet ima i Departman za komunikologiju, profesiju srodnoj novinarstvu. Baš iz tog razloga postoje predavanja i vežbe koje studenti ova dva Departmana imaju zajedno, upoznajući se sa elementima druge profesije. Tako novinari dobijaju osnovno znanje o PR sektoru, a komunikolozi o novinarstvu, što često rezultira da svoje dalje karijere mogu nastaviti u oba pravca.
Jedan od takvih primera je i Jovana Kovačević, studentkinja četvrte godine komunikologije i zamenica glavnog urednika u akademskom listu Presing. Ona se tokom protekle četiri godine susrela samo sa delom programa za novinarstvo, ali dovoljno da primeti da se na fakultetu najviše uči o novinarstvu onakvom kakvo treba da bude. Njena želja kada je upisivala fakultet bila je da se bavi PR-om, ali ju je ljubav prema pisanju nagnula ka novinarstvu.
Pošto volim da pišem pomislila sam da bi bilo zanimljivo da pišem za časopis i rešila sam da probam. Znanje sa fakulteta mi je svakako pomoglo, ono predstavlja temelj. Na fakultetu se uče osnove potrebnih veština pisanja i istraživanja, kao i principi koje dobar novinar treba da neguje – rekla je Jovana, istakavši da je na kraju potrebno to primeniti, pa i nadograditi u praksi.
Studentski dnevni list – prvi dodir sa praksom
Da studiranje novinarstva ne bi bilo samo puko učenje teorije, tu je i praktičan deo nastave koji se ostvaruje kroz vežbe koje podrazumevaju pisanje tekstova različitih žanrova i za različite medije. Ipak, najpopularniji vid prakse jeste Studentski dnevni list, medij za koji mogu pisati svi studenti fakulteta, a koji uređuju studenti novinarstva i komunikologije.
Za ovaj list pisao je i novinar Amplitude magazina i polaznik Danasove škole novinarstva Aleksa Anđelić, oprobavši se, uz novinarski rad, i na mestu urednika rubrike Zabava i muzika.
Taj medij je jedno jako lepo i dragoceno iskustvo, koji bi trebalo svi studenti novinarstva da iskuse. Prvo zbog toga što osetiš rad na terenu, gde i da napraviš neku grešku nije toliko strašno, jer svi smo tu da učimo, a koja možda ne bi prošla tako lako da si na “pravom poslu”. Takođe se stiču i neke vrste radne navike, upoznaju zanimljivi ljudi, pruža prilika za intervju sa zvezdama iz različitih oblasti i, na kraju krajeva, steknu prijateljstva sa kolegama – kaže Aleksa i priznaje da bi voleo da se vrati klasičnom novinarstvu na nekom portalu, časopisu, televiziji ili dnevnim novinama.
Punoletstvo departmana za novinarstvo i 400 diplomiranih novinara
Departman za novinarstvo osnovan je 2004. godine i na njemu je od tada diplomiralo više od 400 novinara. Upravnik ovog departmana prof. dr Neven Obradović napominje da je novoakreditovani program u potpunosti orjentisan ka savremenom digitalnom komunikacionom okruženju. Studentima nudi mogućnost da bolje upoznaju sa svim aktuelnim trendovima u novinarstvu, ali i da nauče o radu tradicionalnih medija među kojima su štampa, radio i televizija.
Prve korake u praksi studenti prave na vežbama gde obrađuju različite novinarske forme od onlajn i štampanih medija, pa do televizije i radija.
Kada je reč o vannastavnoj praksi, tu se svakako prvenstveno oslanjamo na naš Studentski dnevni list. Osim toga imamo i ugovore sa gotovo svim medijskim kućama u gradu, kao i niškim Media centrom, te i na taj način obezbeđujemo studentima praksu u redakcijama lokalnih medija, a neretko se dešava da mnogi od njih nakon prakse budu i zaposleni – podvlači Obradović.
Kako navodi, studenti rade i istraživanja javnog mnjenja, čime stiču osnovna znanja i metodologiju iz ove oblasti, te tako otvaraju mogućnost da rade u agencijama koje se bave istraživanjem javnog mnjenja.
Dodaje da je najkorisnije što student novinarstva može poneti sa studija širina znanja i veština koja mu, uz malu nadogradnju u profesionalnom radnom okruženju, mogu omogućiti karijeru uspešnog novinara.
Autor: Jovan Živković
