Košulja, marama i lepo ponašanje – jasni znaci prepoznavanja. Krase ih i verdina, poletnost, kao i patriotizam, koji se pre najviše ogleda u njihovom odnosu prema životnoj sredini. Istorija izviđaštva je duga, a i danas kada pažnju dece i mladih više nego ikada kradu mobilni telefoni i kompjuteri, rado se ide u izviđače.
Nepisano pravilo kaže: „Jednom izviđač – uvek izviđač”. Tu priču potvrđuje Nišlijka Jovana Živanović, koja je pre 18 godina ušla u svet izviđaštva u koji se vrlo brzo i zaljubila i iz njega ni danas ne izlazi.
Izviđač sam postala davne 2004. godine, sa svojih 7 godina, čim sam krenula u prvi razred. Ono što je zanimljivo jeste da sam u to vreme bila jedina „pčelica” (izviđački naziv za devojčice od 1. do 4. razreda), dok su svi moji drugari bili poletarci (dečaci), tako da sam uvek bila u ekipi dečaka mojih godina. Vremenom se sve to promenilo i došlo je još puno devojčica i dečaka u naš odred. Od tada pa do danas sam u odredu izviđača „Josif Pančić” iz Niša, kaže Jovana.
Iako je više puta izviđaštvo menjalo formu, suština je ostala ista, dodaje ova mlada Nišlijka. Ona ističe da se suština se ogleda u zajedničkom nastojanju da od mladih ljudi pravi najbolje verzije njih samih. Uz to, izviđači su poznati i kao tolerantne i druželjubive osobe, a od njih očekujemo da se dobro snalaze u prirodi i poseduju niz veština.
Osim što kroz niz sistematizovanih znanja izviđač uči topografiju, snalaženje u prirodi, tehničko crtanje, matematiku, čvorologiju, prvu pomoć, izviđač najpre uči kako se biva bolji čovek, kako se biva dobar drug. Uči i kako se podiže šator, kako se sprema ručak od resursa iz prirode, kako izgleda noć pod zvezdanim nebom, koliko su večne i vredne izviđačke ljubavi i kako postojana izviđačka prijateljstva, objašnjava izviđačica.
U Nišu, priliku da postanu izviđači, deca, mladi i odrasli imaju članstvom u neki od osam odreda. U njima je ukupno više od 1.500 izviđača svih uzrasta. Najbolje vreme za ulazak u neki od odreda je oko osme godine, kada se kroz igru i pesmu razvija kreativnost, uči se o značaju i očuvanju životne sredine, o rešavanju konflikta, uče se odgovornisti i lepom ponašanju, kaže Stefan Anđelković, starešina Saveza izviđača Niša. Ipak, napominje da ne postoji određeni uzrast kada se treba učlaniti.
Svako pristupa izviđačima po svojim afinitetima, kada prepozna naš program kao put svog ličnog razvoja koji želi da prati. Samim tim ne postoji ni „gornja granica“ upisa, nama su odrasli volonteri esencijalni resurs u organizacji, jer pružaju podršku mladima da rade na kvalitetnom savladavanju i sprovođenju Programa, ističe Anđelković.
Ipak, očekivano je i da se, makar fizički, nepisano pravilo sa početka teksta „Jednom izviđač – uvek izviđač“, i prekrši. Starešina Stefan Anđelković kaže da u manjim sredinama gde ne postoje visoke škole i fakulteti, postoji problem da izvidjači napuštaju organizaciju zbog odlaska u drugi grad na dalje školovanje. U Nišu se, međutim, to ređe dešava.
Kada se kao dete zaljubite u ovu organizaciju, ne postoji ta sila koja bi vas sprečila da dođete na sastanak u subotu. Danas je malo drugačija situacija, mnogi naši izviđači paralelno i studiraju i rade, vremena je sve manje, posebno kada počnete da stvarate porodicu. I svaka čast onim članovima koji svake nedelje nalaze vremena za izviđače. Ali i za one manje redovne dovoljan je samo jedan poziv da se otrese prašina sa marame i svi se sastanemo kao da dan nije prošao od poslednje aktivnosti.
A iako smo danas više nego ikada okrenuti internetu i raznim pametnim uređajima, iz Saveza kažu da ne jenjava interesovanje za izviđačima.
Naprotiv, čini mi se da generalno postoji veća želja za boravkom u prirodi, nego pre desetak godina, baš zbog pomenutih telefona i kompjutera, kao i činjenice da su se u poslednje dve godine ljudi uželeli i čistog vazduha i socijalizacije. Danas je mnogo više organizacija koje se ne libe da zavrnu rukave i nogavice i očiste reku ili park, zasade neko drvo, dok su ranije to radili samo izviđači. I više je organizacija koje se bave neformalnim obrazovanjem i edukacijom mladih u svim sferama društva, priča Anđelković.
Sa lepim vremenom, počeli su i češći izlasci u prirodu. Tako je pre desetak dana odred izviđača „Josif Pančić“ organizovao jednu od prvih izviđačkih aktivnosti nakon duže pauze zbog pandemije. U promotivno – ekološkoj šetnji „Stazama akademika Josifa Pančića” učestvovalo je stotinak izviđača iz Niša, ali i gosti iz Bele Palanke, Svrljiga, Velike Plane, Pančeva i Beograda. Prošetali su stazom dugom 17 kilometara i na usputnim pauzama prikupljali smeće kojem nije mesto u prirodi ili pored puta, a imali su i zanimljive radionice o reciklaži i eko kviz.