„Možemo reći da su izdavačke kuće „Gradina“ i „Prosveta“ svojim kvalitetom doprinele da NIš bude prepoznat kao izdavački centar i u nekim drugim delovima Jugoslavije. Desilo se da u drugoj polovini devedesetih polako počelo propadanje izdavačkih kuća u gradu; Gradina je bila u najtežem položaju od osnivanja i našla se u potpunom zapećku, činilo se da se nema izlaza i nakon toga pronađeno je rešenje – pojedini radnici prisjedinjeni su Niškom kulturnom centru. Time je ovde formiran izdavački centar i nađeno rešenje od fundamentalnog značaja za razvoj kulture grada, a to je sudbina časopisa Gradina.“, započinje priču direktor Niškog kulturnog centra Srđan Savić.
Sudbina velikih niških izdavača završena je gašenjem i privatizacijom ovih kuća. Niški kulturni centar preuzevši časopis i radnike, postavio se kao naslednik izdavačke kuće Gradina, mada ne u pravnom smislu.
NKC kao izdavač
Srđan Savić navodi da je „NKC kao izdavač profilisan kao reprezentativni izdavač časopisne literature.“ Trenutno ova ustanova je izdavač časopisa za književnost i kulturu „Gradina“ i časopisa „Filaž“ koji je doskora bio jedini filmski časopis u Srbiji. Do nedavno je NKC bio izdavač još dva časopisa koji su u međuvremenu prestala da izlaze – YU FILM i UNUS MUNDUS.
Ono što je karakteristično za NKC je izdavanje filmske literature. Kako naš sagovornik navodi, dogodilo se da se dva filmska kritičara, Srđan Savić i Dejan Dabić, nađu u istom trenutku na istom mestu i sa mogućnošću pokretanja nečega. U tri edicije izdate su neke od značajnih knjiga u domenu filmske kritik.
„Kinogram je posvećen značajnim kritičarima koji su pisali o značajnim svetskim autorima i tu su izašle knjige o Melvilu i Džonu Fordu; u ediciji Omnibus pojavila se knjiga ’Studiranje Šabrola’ gde su studentski tekstovi pokušali da ga razvetle iz najrazličitijih uglova, a mnogi ti pisci tekstova su sada reprezentativni dramaturzi i filmski scenaristi; edicija Panteon ima jednu knjigu ’Transecedentalni stil na filmu: Ozu, Breson, Drajer’ autora Pola Šredera koja je značajna filmsko-kritička studija i koja je bila neprevedena na srpski jezik, a interesovanje je bilo veliko“, navodi Srđan Savić i dodaje da imaju u plani izdavanje knjiga o Hičkoku, kao i razvoju vesterna.
Kao posebno izdanje uz podršku Grada Niša izašla su dva toma sabranih dela Branka Miljkovića, dok se treći očekuje u najskorijem roku. Poslednja dva toma ovog kapitalnog projekta planirana su do kraja godine. Tokom istraživanja za izdavanje ovih sabranih dela skupljen je materijal i za šesti tom koji će sadržati sve bio-bibliografske jedinice Branka Miljkovića. Savić navodi da je ovo samo početak i da se planira rad na ovakvim izdanjima posvećenim drugim knjižćevnicima, kao i naučnicima i publicistima koji su vezani na neki način za Niš.
Ono što se planira sa realizacijom je i izdavanje stipa u NKCu.
„Već smo napravili prvi korak – izdavanje posvećeno Velikom Bleku, nekada popularnom junaku koji se pojavio kao prvi evropski licencni strip na prostoru bivše Jugoslavije, a mnogi naši reprezentativni autori radili su na Velikom Bleku“, kaže Savić i dodaje da se razmišlja i u pravcu promocije niških strip autora kroz izdavanje njihovih dela.
Osim ovih specijalizovanih izdanja, NKC izdaje i beletristiku, a pošto je u pitanju niški izdavač, uglavnom „dominiraju“ niški pisci i pesnici.
„Svesni smo da NKC kao neko ko je na budžetu Grada Niša ima dužnost da bude odskočna daska talenovanim mladim piscima. Sa druge strane, vodimo računa da se objavljuju tekstovi i pisaca veterana koji objavljuju dugi niz godina i iza sebe imaju nagrade koje su osvajali u zemlji i inostranstvu“, dodaje Savić.
Problemi i rešanja za niško izdavaštvo
Naš sagovornik smatra da je moguće dostići slavu nekadašnjih izdavača u Nišu. Problem vidi u kulturnoj klimi koja se promenila i u smanjenom tržištu. Trenutno stanje koje je na niškoj izdavačkoj sceni Savić vidi u finansijskoj moći grada i građana, pa zato, tvrdi, u Novom Sadu ima daleko više izdavača nego u Nišu.
foto: MRCN/B.R.
Ipak, izdavanjem nekomercijalnih izdanja, izdavački sektor NKC-a ne može da igra tržišnu utakmicu sa većim privatnim izdavačima koji dominiraju ovom scenom. Ipak, kako naš sagovornik navodi, imaju taj „luksuz“ da ne moraju da brinu o tome koliki je tiraž prodat i tako mogu da se „koncentrišu na ono što smatraju da je od šireg ili posebnog značaja za zajednicu“.
„Kompletan budžet za plate u NKC obezbeđuje se iz grada, ali ljudi su u obavezi da ispune plan i program koji je usvojen u Skupštini grada. Nismo u obavezi da vodimo tržišne bitke, prodajemo knjige i to su sredstva koja se koriste za različite potrebe, delom i za potrebe u izdavaštvu. Zato mi možemo da izdajemo ono autentično“, pojašnjava Savić i dodaje da se nada rastu što izdanja, što finsnsija koja se izdvajaju za njihovu izdavačku delatnost.
Srđan Savić tvrdi da je od nemerljivog značaja da Niš ponovo ima jakog izdavača. Međutim, on tu vidi problem koji se tiče komercijalnog uspeha izdanja.
„Teško je očekivati da će se pojaviti komercijalni izdavač koji neminovno mora imati komercijalni interes da bi opstao, a kamo li da državni izdavač kome niste pomogli da uloži napore da izda kapitalna dela pisca ili naučnika kad on zna da ta dela neće biti prodavana“.
Ono što Savić predlaže kao rešenje za izdavačku delatnost, makar za ona kapitalna izdanja, jeste posebna stavka na konkursima za kulturu na lokalnim i republičkim konkursima.
„Postoji to i sada, ali na godišnjem nivou izdavaštvo treba da bude izdvojeno i da se tačno zna koliko je namenjeno da bi i privatni izdavači i neki drugi javni izdavači mogli da konkurišu sa nekim kapitalnim delima kako bi se stvorila što jača, ozbiljnija i zdravija konkurencija“, zaključuje on.
