Kako funkcioniše kreiranje i sprovođenje javnih politika na lokalnom nivou?

Foto: Image by StartupStockPhotos from Pixabay

Da li znate da izbori nisu jedini način da se građani za nešto „pitaju“? Postoje zakonom propisani načini ušešća građana u formiranju lokalnih politika i donošenja odluka i to putem referenduma, narodne inicijative, zbora, javne rasprave, a odnedavno i kroz proces konsultacija. Ovo pravo predstavlja jedan od suštinskih vidova demokratije – daje mogućnost da građani učestvuju u formulisanju i donošenju odluka u zemlji u kojoj žive, ali i da sami iniciraju promenu. Evropska unija naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.

Kada govorimo o lokalnim politikama, pričamo o širokom spektru stvari koje su vidljive i koje utiču na građane i privredu u jednoj lokalnoj samoupravi – u domenu kulture, sporta, privrede, lokalnog razvoja i infrastrukture, ali i ulaganja i održavanja puteva, ulica, vodovoda, objašnjava Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

“Građani uključivanjem u donošenje javnih politika mogu u nekim slučajevima da utiču vrlo konkretno na najbliže svoje životno okruženje i na uslove u kojima će ostvarivati svoja prava na neke lokalne usluge, upisivanje dece u predškolske ustanove, broj tih ustanova, način uređivanja lokalnih javnih površina, šta će to biti neki krupniji prioriteti ili neka sitnija prioritizacija projekata opet zavisi od toga kako je konsultativni proces postavljen i šta su inicijative samih građana”, ističe Radomirovićeva.

Milena Radomirović je ujedno i menadžerka EU projekta EXCHANGE 5. Reč je o programu koji predstavlja kontinuiranu podršku Evropske unije lokalnim samoupravama od 2004. godine. U velikoj meri doprineo je unapređenju kreiranja javnih politika na lokalnom nivou kroz podršku strateškom planiranju. I upravo na lokalnom nivou, gradjani ne sede skrštenih ruku.

Lokalna samouprava ima obavezu da za određena pitanja organizuje javnu raspravu.

“Sa druge strane, i građani mogu, najmanje njih sto sa pravom potpisa, biračkim pravom da pokrenu, iniciraju zapravo sprovođenje javne rasprave po bilo kom pitanju i to su sve mehanizmi koje građani treba da koriste. Ono što je sada možda novina. Naravno, neke lokalne samouprave su to praktikovale jeste koncept kontinuiranih konsultacija. Ti konsultativni procesi nisu precizno određeni. Oni se mogu realizovati putem najrazličitijih anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava, zatim aktiviranjem same lokalne administracije da posećuje neke socijalno ugroženije grupe, mesne zajednice što je posebno značajno u razuđenijim ruralnim opštinama. Javne rasprave su negde na kraju tih konsultativnih procesa i to je veoma važno da razumeju i sami građani”, dodaje Radomirevićeva.

U poslednje dve godine neki gradovi i opštine dobili su i nagrade za dobru upravu. Ruma za transparentnost i efikasnost, a Užice za uključivanje i konsultovanje građana u procesu raspodele lokalnog budžeta. Proces kreiranja javnih politika i učešće građana deo su reforme javne uprave koja se u Srbiji sprovodi uz podršku EU. Ukupan iznos programa EXCHANGE do sada je iznosio više od 33 miliona evra.

Grad Valjevo – dobar primer primene javnih politika na lokalnom nivou

Jedan od dobrih primera primene javnih politika na lokalnom nivou je i projekat održive urbane mobilnosti u Valjevu.

“Grad Valjevo je realizovao projekat City walk zajedno sa još 17 partnera iz devet Podunavskih zemalja a u okviru dunavskog transnacionalnog programa Interreg. U okviru projekta ključ je bio na unapredjenju uslova pešačenja, kao oblika održive urbane mobilnosti, ali i drugih vidova urbane mobilnosti I bicikliranja i javnog prevoza”, rekao je savetnik za upravljanje projektima u Gradskoj upravi Valjeva Nenad Branković.

Dodao je da su u čitav proces bili uključeni svi zainteresovani.

“Pri samom procesu izrade planova smo organizovali nekoliko radionica. Najpre početnu radionicu gde smo predstavili projekat, plan izrade i ključne metodološke postavke, a zatim i informativnu radionicu gde smo nastojali da uključimo što veći broj zainteresovanih strana i medija kako bi se u što većoj meri raširili ideje i ciljevi, ali i koristi koje građani Valjeva mogu imati u donošenju jednog takvog dokumenta”, rekao je Branković.

Prem njegovim rečima, organizovane su i radionice za definisanje vizije i ciljeva, kao i utvrđivanje mera i intervencija.

“Posebno je bila interesantna i radionica „U šetnji” gde su građani i zainteresovane strane građani iz javnog, privatnog i nevladinog sektora zajedno na terenu, ulicama grada Valjeva sagledavali i ocenjivali različite aspekte problematike urbane mobilnosti i pronalazili najbolja rešenja za konkretne probleme na koje smo nailazili na terenu”, kazao je Branković.

Dodao je da tokom čitavog procesa građanima bio dostupan upitnik u kome su mogli da navedu predloge i dopune, dok je završna radionica bila u formi javne rasprave i diskusije na temu predloženog nacrta plana gde su svi zainteresovani mogli davati sugestije za korekciju, odnosno unapredjenja plana.

“Ovaj projekat je proglašen kao najbolji projekat EU prošle godine u konkurenciji velikog broja projekata finansiranih od strane EU, što Valjevo, ali i Srbiji, daje sjajnu referencu i ugled za dalje konkurisanje i dobijanje sredstava iz evropskih fondova”, istakao je Branković.

On je kazao da su u vreme epidemije koronavirusa održivi vidovi transporta dobili na značaju, zbog čega smatra da je plan osnova Valjevu, ali i drugim gradovima koji imaju ovakve planove za konkurisanje za sredstva iz evropskih fondova.