Sve više vremena provodimo uz mobilne telefone i na internetu, u proseku čak 4,8 sati dnevno, pokazuju podaci kompanije „App Annie“. Ostatak vremena mladi ljudi provode u školi ili na fakultetu, zatim u izlascima i druženju, hobijima, a čini se, sve manje u čitanju. Profesor Ivan Cvetanović sa Filozofskog fakulteta u Nišu podseća da je čitanje knjiga važno jer nam, između ostalog, pomaže da razvijamo svoj, originalni način razmišljanja, ali i da je bitno šta čitamo.
Osećaj držanja knjige u ruci za neke je nezamenljiv. Ipak, o njemu sve manje govorimo, a utisak je i da mladi danas sve manje čitaju.
Razlog, zašto mladi sve manje čitaju je i taj što se mladima još u osnovnoj školi, a zatim i u srednjoj, ne objašnjavaju pravi razlozi zašto je potrebno čitati, i to skoro svakodnevno. A kada nema čvrste osnove, teško je kasnije nešto radikalnije učiniti, kaže Ivan Cvetanović, profesor na Filozofskom fakultetu.
Sa razvojem tehnologija, pojavile su i knjige u audio i onlajn izdanjima. Profesor Cvetanović smatra da internet može da bude i podsticajno sredstvo za čitanje i da je samo važno organizovati se na pravi način.
Čitanjem, generalno, postajemo celovitiji, bolji ljudi, kako je još davno rekao Mopasan. Čitanjem uspostavljamo drugačiji sistem vrednosti od onog koji nam nameće dnevna politika, mediji, jednolično svakodnevlje ispunjeno šarenim lažima na raznovrsnim ekranima.
Sa druge strane, iz Vulkan izdavaštva kažu da oko 65 odsto ukupnog broja kupaca, čine čitaoci od 15 do 30 godina. Mladi preferiraju ljubavne narative, kao i trilere. Međutim, u protekle dve godine sve je veća potražnja za knjigama iz oblasti popularne psihologije.
Od strane mladih čitalaca uglavnom su traženi autori koji su aktivni na društvenim mrežama i koji umeju da im se obrate na pravi način i skrenu pažnju, poput autorke Suzan Kolins, Lore Sebastijan, Džoje Gofni, Ketrin Makgi i drugih, kažu iz Vulkan izdavaštva.
Iz Vulkan izdavaštva dodaju i da su trenutno među najpopularnijim, naslov „Adrenalin“ fudbalera Zlatana Ibrahimovića, ljubavni roman „Velika ljubavna priča“ autorke Suzane Tamaro, „Neznanka sa Sene“, francuski bestseler autora Gijoma Musoa, kao i motivaciona knjiga „Vidimo se na vrhu“, knjiga motivatora Ziga Ziglara. Mlađa populacija voli i knjige iz takozvane „Young Adult“ edicije, poput „Kraljica ognja“ autorke Lore Sebastijan, „Izvinite što plačem“, koju je napisala Džoje Gofni, i „Naša totalno otkačena priča“, autorke Lije Konen.
Profesor Ivan Cvetanović ističe da je najbolje birati proverenu literaturu, klasike i knjige koje imaju estetsku vrednost.
Ja često volim da kažem da je druženje sa pogrešnom knjigom kao i druženje sa pogrešnim ljudima. Mada iskreno, ima mnogo manje loših knjiga. Knjige koje imaju jedinu nameru da zabave, zavedu i zarade, ja ih nazivam „tri z knjige“, spadaju u trivijalnu književnost i te knjige zaista treba zaobilaziti u širokom luku, jer nanose veliku štetu, naročito najmlađima. Tu posebno mislim na škrabanje takozvanih pisaca iz svih društvenih grupacija. A posebno su opasne knjige takozvane influenserske „književnosti“.
Najviše mladih kupaca, sasvim očekivano, knjižare beleže kada su popusti i akcije. Veće pogodnosti često imaju članovi kluba čitalaca knjižara, a popusti su česti i za onlajn kupovinu knjiga. Takođe, neke romane danas neretko možemo da vidimo i na trafikama i u većim marketima gde uglavnom stižu kao dodaci časopisima.
