Od šest izbornih lista, između kojih će 2. juna birati građani i građanke Valjeva, tri su nastale neposredno pre izbora, a njihovi nosioci i programi su gotovo nepoznati. Ovo za mediareform.rs potvrđuje Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora, koji navodi da je izlaznost teško proceniti, da postoji veliko nezadovoljstvo kvalitetom života u ovom gradu, ali i veliki pritisci vladajuće stranke.

Opadanje i zaostajanje – ovim rečima Pantić iz Lokalnog odgovora iz Valjeva opisuje period od 12 godina vladavine SNS i SPS u Valjevu. Kako će izgledati naredne četiri godine, znaće se posle izbora 2. juna. Na lokalnim izborima u Valjevu pravo glasa imaće 74.876 birača koje će odlučivati za 51 mesto odbornika u gradskom parlamentu. U izbornu trku će ući šest lista.

Prva lista na glasačkom listiću biće lista “Aleksandar Vučić-Valjevo sutra”, oko koje su se okupili Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ujedinile su se i opozicione stranke pod imenom “Svanuće” u inicijativu pod sloganom “Valjevo može”. Ovu grupaciju čine Zeleno-levi front, Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Lokalni front Valjevo, Nada, Nova Demokratska stranka Srbije, Novo lice Srbije i Narodni pokret Srbije.

Tu je i lista  “Kasnimo” koju nosi valjevski ogranak pokreta “Dveri”, kao i lista sledbenika dr Branimira Nestorovića pod imenom “Ujedinjena patriotska opozicija Valjeva- Za kralja i otadžbinu”. Zatim, tu su i “Rusija i Valjevo u Srcu – Milija Nestorović” i lista “Ekologija, Zeleno Valjevo-Stil života”.

Ovi izbori su iznedrili nove i do sada nepoznate liste, a neke od njih oformljene su u poslednjem trenutku, kaže Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora.

Polovina od pomenutih lista su nastale uoči samih izbora, javnosti su potpuno nepoznati njeni nosioci, kao i programi. To se posebno odnosi na Rusku listu, zatim listu dr Nestorovića, listu Ekologija. Ove političke grupacije ne poseduju internet stranice, niti stranice na društvenim mrežama. Svoje političke ideje su uglavnom iznosili na konferencijama za novinare ili na uličnim akcijama – kaže Pantić. 

Osim navedenih, ima i lista koje nisu proglašene i koje su bojkotovale izbore. Gradska izborna komisija je odbila da proglasi i listu “Drugačije” koju predvodi bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije, pravnik Đorđe Pavlović. A kada je reč o opozicionoj grupaciji Valjevski pokret, svoju neizlazak na izbore, pravdaju pozivajući se na neregularne uslove i političkom nedoslednošću opozicije.

Neizvesnost, nesigurnost i pritisci

Iako su lokalni izbori za tri dana, u Valjevu se prema rečima našeg sagovornika, izborna kampanja ne primećuje, a izlaznost je teško proceniti.

Posle duže pauze lokalni izbori se održavaju samostalno, bez izbora za poslanike. Uprkos tome, teško je proceniti kakva će biti izlaznost. Demokratska javnost je zabrinuta zbog atmosfere koja duže vreme vlada u Valjevu i u Srbiji. Ljudi su zabrinuti zbog neizvesnosti i nesigurnosti, ali i zbog uslova u kojima se ovi izbori sprovode. Građani javno govore o pritiscima na birače koji organizuje vladajuća napredna stranka.

Ipak, Pantić kaže da nakon izbora očekuje slabljenje moći lokalne koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije koje su od 2012. godine do danas na vlasti. Period njihove vladavine, iako dug, kako smatra nije doneo mnogo toga građanima i građankama Valjeva.

Protekla decenija za Valjevo znači opadanje i zaostajanje. Popis  stanovništva iz 2022. godine pokazuje da je Valjevo u odnosu na 2011. godinu ostalo bez gotovo deset hiljada stanovnika. Migracije su intezivirane, što za posledicu ima gotovo potpunu depopulaciju valjevskih sela, povećanje koncentracije stanovništva u gradu. I odlazak ljudi iz Valjeva u Beograd i inostranstvo. U ekonomskom pogledu Valjevci su ispod republičkog proseka po zaradama, ali i slabiji po prihodima od žitelja iz susednih opština Kolubarskog okruga: Uba, Lajkovca, Mionice, Osečine i Ljiga – navodi sagovornik.

Među probleme sa kojima se Valjevo suočava, on navodi da jesu saobraćajni i urbanistički kolaps, koji se ogleda u saobraćajnim zagušenjima na ulicama, višku automobila na kolovozu, trotoarima ali i manjku parking mesta. Takođe, tu je uticaj investitorskog urbanizma, koji je prema Pantićevim rečima, “ pod svoje uzeo i gradske ulice i poljoprivredno zemljište”.

Poslednjih godina se beleži divlja gradnja, gde značajnu ulogu i udeo imaju lokalne i centralne vlasti koje to ili organizuju ili tolerišu. Ogroman novac, sumnjiv ili ne, poslednju deceniju je bespovratno promenio izgled grada. Nažalost, ne po meri i želji Valjevaca.

Osim navdenih problema, kao najznačajnija stvar koja utiče na kvalitet svakodnevnog života ljudi u Valjevu je aerozagađenje koje već deceniju,  kaže Pantić, guši i oduzima živote. Tim povodom, ni saradnje sa građanima nema.

Plan kvaliteta vazduha već tri godine nikako da izradi konzoricijum CIP Beograd-Set Šabac, iako je vazduh u Valjevu najslabije treće kategorije zbog prekomerne koncentracije suspendovanih čestica prašine. Kada se građani na javnoj raspravi o vazduhu interesuju za sadržaj nacrta plana, službenici šapuću izrađivaču: “Njima nemojte da odgovarate.”

Uzroci svih navedenih problema, navodi on, su “poltičke garniture koje se instaliraju na lokalnim izborima”. Deluju, kaže, organizovano sa sličnim garniturama u drugim gradovima i to sa ciljem totalne kontrole koja je u funkciji isisavanja preostalog društvenog bogatstva. Zato, kako navodi, zaostajanje Valjeva u proteklu deceniju može da se vidi u samom slabljenju lokalne samouprave.

Valjevci misle da se o Valjevu odlučuje na nekom drugom mestu. Nema projekta u Valjevu poslednjih godina da nije odobren i finansiran od strane nekog ministarstva. Lokalne inicijative gotovo da ne postoje. 

Valjevo, kako zaključuje ne pamti da je ikada imalo gradonačelnike i javne službenike koji ne haju za građane i za javnost. Kao primere navodi ginekologa Slobodana Gvozdenovića i košarkaškog trenera Lazara Gojkovića koji su, kako kaže, svoju političku sudbinu vezali isključivo za centralnu vlast i sve resurse koji su im dodeljeni na upravljanje stavili su ili u službu interesa centralne vlasti ili grupe okupljene oko SNS-a i SPS-a.

Povezane vesti

Četiri liste, levi i desni zajedno i nova grupa građana – Na izborima u Aleksincu važi sistem “ko je dobar sa kim” U Nišu proglašene još tri izborne liste – dve manjinske i “Kreni-promeni” Predaja izbornih lista u foto-finišu – Stranke se žale na kratak rok, gužve za overe potpisa i nevidljivost u medijima Šest stranaka opozicije izlazi zajedno na lokalne izbore pod sloganom “Biram borbu”