Već dva meseca studenti širom Srbije organizuju proteste i blokade, zahtevajući pravdu za žrtve nesreće u Novom Sadu. Dok sa jedne strane pokazuju odlučnost i solidarnost, sa druge se suočavaju s medijskim manipulacijama i cenzurom. Malo je medija koji aktuelna dešavanja prate profesionalno, smatra novinarka Ljubica Jocić. Oni koji se najviše bave manipulacijama jesu režimski mediji i tabloidi, a jedno od rešenja za taj problem jeste ignorisanje tih medija, smatra studentkinja Milica Marković.
Studenti i studentkinje širom Srbije već dva meseca blokiraju svoje fakultete i organizuju proteste i blokade. Pravdu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i 15 ugašenih života traže na ulicama svakodnevno organizujući proteste gde pozivaju sve građane i građanke da im se pridruže.
Dugogodišnja novinarka Ljubica Jocić ističe da je u objektivnim medijima moguće preneti pravu sliku mladih, ali da ih režimski i tabloidni mediji prikazuju u negativnom svetlu.
Žao mi je da je do sad bilo uvek priča – mladi su neaktivni, mladi ne prate, mladi ne čitaju, mladi se ne interesuju. Uvek je tako neka, da kažem priča, ali ovi studentski protesti i blokade pokazuju da su mladi vrlo aktivni, da znaju šta žele i da mladi prate sve to. Jesu prisutniji i zbog ovih studentskih blokada i borbe koje imaju i koje su pokazali da treba da se oslonimo na njih i da ih pratimo, kaže ona.
Sličnog mišljenja je i Milica Marković, studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu koja je u prvim borbenim redovima na protestima i blokadama. Ona ujedno vodi omladinski portal Youthvibes, ali je i aktivna u svetu feminizma gde se bori za rodnu ravnopravnost.
Mladi su do sada bili nevidljivi za medije, to svakako, ili su naravno u tabloidnim i režimskim medijima bili prikazivani u nekom veoma lošem svetlu. Sada zbog ovih blokada su definitivno prisutniji, ali su i dalje u tabloidnim režimskim medijima prikazivani potpuno u lošem svetlu i nekako je sve što se tiče mladih zapravo izvučeno iz nekog konteksta i prikazano onako kako njima to odgovara, objašnjava.
Obe naglašavaju važnost medijske pismenosti u ovakvim situacijama, ali i objašnjavaju kako se medijska pismenost primenjuje u praksi. Studentkinja ističe da je danas starijim generacijama teško objasniti kako funkcionišu manipulacije u medijima, jer misli da im pre svega manjka znanje o tvoj temi. Ističe da je jedna od tema razgovora sa kolegama na početku samih blokada bila medijska pismenost.
Nije svima u potpunosti jasno šta mediji rade, kako mediji funkcionišu, a ceo taj širi kontekst medija u Srbiji i poznavanje medija je mnogo važan upravo da bi imali neke mehanizme odbrana od tih lažnih informacija i zaista smo se trudili da, eto kroz naše lično angažovanje pričamo sa njima, imali smo i radionicu medijske pismenosti. I stvarno se trudimo da drugim kolegama prosto predočimo kako da reaguju na neke vesti, kako da prosto i komuniciraju sa medijima, jer ni to nije jednostavno. Dugo nam je vremena trebalo da oformimo ceo taj sistem, ali smo eto uspeli nekako, objašnjava studentkinja.
Kako obe sagovornice ističu jedan od najvećih problema jeste medijski mrak koji prekriva značajne društvene događaje. Navode i primere nezavisnih medija koji pokušavaju da izveštavaju objektivno, ali i kritikuju javi servis koji ignoriše proteste ili ih minimalizuje.
I dalje su nažalost dve polovine, i dalje nema tog pozitivnog, kako da kažem. Pozitivno je to što su studenti ustali, a negativno je zbog čega su ustali, nažalost desila se tragedija u Novom Sadu i pozitivno je što oni istraju u svojoj borbi. Mali broj medija prati kako to jeste, veći prati iz svog nekog ugla, ističe novinarka.
Pored cenzure, jedan od ključnih problema u medijima je i sveprisutan govor mržnje. Studentkinja deli lično iskustvo iz autobusa, gde je čovek bez ikakvog povoda napao Rome samo zbog njihove nacionalnosti.
Mi smo uplivali u to i nama je svejedno ko kome priča da treba da “izumre”. To je ono što se plasira u medijima i u režimskim medijima. Upravo taj govor mržnje, nazvati nekoga ustašom u 21. veku samo zato što ima hrvatski pasoš je meni prosto bolesno u krajnju ruku, dodaje Marković.
Iako se suočavaju s velikim izazovima, studenti su pokazali izuzetnu solidarnost i organizovanost, navodi studentkinja. Takođe ističe da se među studentima vodi stalna diskusija o tome kako komunicirati s medijima i kako prepoznati propagandu. S druge strane ostaje pitanje kako se boriti sa tabloidinim izveštavanjem. Studentkinja vidi ignorisanje tabloidnih i režimskih medija kao najbolje rešenje.
Mediji su najjače oružje na svetu, moć medija, moć propagande i snažno je i jako je i ljudi godinama slušaju samo jedno, slušaju šta im se predstavlja, objašnjava novinarka Jocić.
Poruka i novinarke i studentkinje je da se sve mora posmatrati i kritički analizirati. Novinarka ističe da je jako važno da se stavovi jednog novinara moraju podudarati sa stavovima medija za koji radi. Studentske blokade i protesti postali su simbol društvene borbe za istinu, pravdu i slobodu govora.
Panel na ovu temu možete pogledati u nastvaku.
Rad Mediareforma podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj”
Povezane vesti
Mladi koji protestuju pokazali da su medijski pismeni – ne nasedaju na manipulacije 
Koliko su mladi u Nišu bezbedni na internetu: rezultati istraživanja o digitalnoj bezbednosti 
Radionice medijske pismenosti završene, srednjoškolci/ke postali vršnjački edukatori 
Mladi i medijska pismenost: Šta su srednjoškolci i studenti pokazali protestima