Crnogorci su lenji, a Japanci vredni, žene su loši vozači, mladi su nezainteresovani. Ovo su neki od stereotipa sa kojima se svakodnevno srećemo. Njihovo prihvatanje je lična stvar svakog ponaosob i retki su oni koji su oslobođeni svih vrsta stereotipa, ali njihova upotreba u medijima može negativno da utiče na kreiranje stavova publike, naročito mladih.
Stereotipi mogu biti uvod u diskriminaciju, jer je nekada teško odrediti granicu između robovanja stereotipima i diskriminisanja neke grupe ljudi, smatra Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
Ona kaže da u medijima u Srbiji ima dosta uvreženog mišljenja i Savet za štampu često prima žalbe koje se odnose na diskriminaciju, a ona pak nastaje upravo korišćenjem stereotipa u stvaranju medijskog sadržaja. U medijima u Srbiji postoje sve vrste stereotipa – o ženama, o seksualnoj orijentaciji, nacionalnosti, o Romima pre svega.
„Mediji često nisu ni svesni da je problem kada napišu da je Rom ukrao, opljačkao ili nešto slično uradio, bez obzira na to što Kodeks novinara Srbije strogo predviđa da se nacionalna pripadnost navodi samo ukoliko je u direktnoj vezi sa izvršenim delom. Ovde se podrazumeva da su Romi ti koji pljačkaju i više niko nema problem da to istakne u tekstu. Ovo je tipičan primer stereotipizacije u medijima“, navodi Novaković.
Šta su stereotipi?
Termin stereotip najpre se odnosio se na komad metalne ploče izlivene u kalupu koja predstavlja preteču cilindrične prese u tradicionalnom štamparstvu, navodi se u Zborniku instituta za pedagoška ispitivanja, kroz temu „Stereotipi u medijima i medijsko opismenjavanje mladih“.
„Danas, termin stereotip najčešće susrećemo u vokabularu socijalnih psihologa i stručnjaka koji se bave kulturom i medijima. Oni su ukazali da stereotipima nedostaje tačnost i logika, stoga se često označavaju kao pogrešne generalizacije koje doprinose razvijanju predrasuda“, navode Ivana Đerić i Rajka Studen u Zborniku.
Sa stereotipima se deca sreću još u najranijem detinjstvu, dok im roditelji čitaju „Lepoticu i zver“, „Pepeljugu“, ili slične bajke, u kojima se o ljudima sudi na osnovu fizičkog izgleda, žene su vezane za kućne poslove, lepe su samo u raskošnoj haljini, a maćehe i polusestre su uvek zle.
Kako se boriti protiv ove vrste generalizacije?
Najbolji način borbe protiv stereotipa je edukacija, kao i da se stalno govori o tome koje obrasce treba izbegavati.
„Novinar mora da izbegava svaku vrstu stereotipa i da predrasude, koje možda lično ima, nikako ne smeju da se vide u onome što radi. To je vrlo teško, ubeđena sam da postoje novinari koji misle da nemaju nijednu predrasudu na svetu, ali zapravo nije tako. Proces edukacije ne traje kratko i sa tim mora da se počne veoma rano, čak i pre osnovne škole“, smatra Novaković.
Izradu multimedijalnih sadržaja za projekat Medijska pismenost – Stvarnost iza ekrana, koji realizuje Media i reform centar Niš, podržao je Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
Projekat je fokusiran na predstavljanje kako stavova mladih, tako i ekspertskih mišljenja o važnim temama koje se tiču medija i medijske pismenosti.
