Važno je da građani i država na migrante reaguju kao deo svakodnevnog života. Strategija upravljanja migracijama koja je trenutno na snazi uskoro ističe, a nova Strategija mora da sagleda problem migranata, imigrnata i emigranata sa svih aspekata, od kulture do ekonomije – neki su od zaključaka debate “Migracija – kako postupati sa drugima?“.
“Dolazak migranata se intezivirao negde 2014. godine toliko da su postali vidljivi i u sredinama kroz koje su ranije prolazili krišom. Tokom 2015. godine javile su se izbegličke krize i tada su se državne institucije uz pomoć nevladinog sektora organizovale da se prolazak migranata kroz Srbiju odvija bez dužeg zadržavanja i stvaranja dodatnih problema. Tada su se otvorili brojni prihvatni centri koji su kasnije postali i stalni centri za boravak migranata”, istakla je dr Marta Stojić Mitrović iz Etnografskog instituta SANU iz Beograda.
Ona dodaje da je neophodno da se sa diskursa vanrednih situacija, gde se na humanitarni način pristupa migracijama, pređe na druga pitanja – komunikacije između lokalnog stanovništva i migranata i da se ljudima koji ostaju u Srbiji omogući uključivanje u društveni sistem, koji obuhvata pristup školstvu, tržištu rada i vremenom ostvarivanje nekog administrativnog statusa koji će im omogućiti što normalniji boravak u Srbiji.
Do sada je oko 500 ljudi podnelo zahtev za azil u Srbiji, međutim tek par zahteva je realizovano.
Debata je organizovana u okviru programa “Trening mladih lidera za interkulturalni i interkonfesionalni dijalog – Mi i drugi” koji u Nišu sprovodi Forum za etničke odnose (Forum), u saradnji sa Odborom za ljudska prava Niš i Visokom školom za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (PEP), uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Ambasade Velike Britanije u Beogradu.
