Kako bi mediji uvideli koliko je sadržaj za mlade potreban i neophodan, a sa druge strane i devojke i mladiće podsetili da imaju pravo da traže emisije, reportaže, tekstove i intervjue po svojoj meri, pokrenuta je inicijativa „Za sadržaje za mlade”. Cilj akcije je da u narednom periodu utiču na lokalne samoprave da više novca na medijskim konkursima izdvajaju za sadržaj namenjen mladim ljudima.
Da mladi nisu zastupljeni dovoljno u medijima govori istraživanje Local press-a da je u 10 gradova i opština za dve godine podeljeno medijima gotovo 300 miliona dinara, dok je 5,67 % tih sredstava bilo namenjeno informisanju mladih. Zato je ova organizacija, zajedno sa grupom mladih okupljenih oko incijative „Za sadržaje za mlade” pokrenula onlajn peticiju kako bi se mladi izborili za svoje mesto u medijima.
Cilj je da što više mladih i starijih shvati da nema dovoljno sadržaja za mlade, da je on drugačiji od drugog sadržaja i da je on neophodan, kaže jedan od učesnika inicijative i student Fakulteta političkih nauka Lazar Simić.
„Sadržaj za mlade prilazi na potpuno drugačiji način mladima pošto bi oni trebalo da ga stvaraju za sebe i na taj način se radi na informisanju mladih i na svim vrstama pismenosti koje treba da naučimo, pogotovo u ovom digitalnom svetu, i to je neka priča koja treba da prati čitavu kampanju”, ističe Simić.
Kako dodaje, krajnji cilj kampanje jeste ulazak u lokalne samouprave i da oni u svojim budžetima za naredne godine izdvoje posebnu stavku koja bi se bavila finansiranjem lokalnih medija koji žele da kreiraju sadržaje za mlade.
„Kako bi unapredili sadržaje za mlade, pretpostavlja se da će lokalni mediji formirati omladinske redakcije i na taj način će obučavati mlade ljude da sutra budu novinari koji će poštovati profesionalne standarde, ali će u međuvremenu stvarati sadržaje za mlade, na nama razumljiv i svojstven način, dakle mladalački”, kaže Simić.
Peticija postoji od septembra, kada je otpočela kampanja, i to je kako kaže Simić, okosnica rada. Trenutno su blizu 300 potpisa, ali bi bilo dobro da do kraja meseca to bude minimum 1000.
Radimo na tome da probudimo svest kod mladih da nema dovoljno sadržaja za nas i da onaj sadržaj koji se plasira nije kvalitetan. Da nije problem samo nedostatak sadržaja već i loš kvalitet onoga što se nudi smatra novinarka i urednica omladinskog portala „YouthVibes” iz Niša Jovana Jović.
„Local Press je radio analizu 2018. i 2019. godine gde su došli do zaključka da je u 10 opština i gradova za dve godine iz budžeta iskorišćeno samo 5,6% novca za informisanje mladih. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina čine 16,5 % stanovništva u ovih 10 lokalnih sredina. Kada uradimo računicu, to je oko 750.000 dinara po gradu u jednoj opštini. Smatramo da je to nedovoljno za naše informisanje, našu medijsku pismenost i obrazovanje”, kaže Jovićeva.
Ona dodaje da Niš nije obuhvaćen u ovom istraživanju, ali kaže da je Niš primer slične inicijative kao ova, jer ne daje novca za glas mladih u medijima.
„Poznato je da se u Nišu dodeljuju sredstva koja se ne koriste za informisanje mladih, možda čak možda niti u svrhe informisanja. U Nišu je oformljena omladinska redakcija – portal YouthVibes i smatram da takav primer treba da prate i ostali mladi. Možda ne moraju da oforme svoju redakciju, ali uvek mogu da se priključe jednoj i na taj način utiču na svoju informisanost”, pojašnjava Jovićeva.
Njihov trener medijske i informacione pismenosti Nikola Ristić kaže da je njegova uloga bila da mladima pruži ideju „know-how” za kampanju koju su pokrenuli na društvenim mrežama.
„Sjajno je to što je Local Press prepoznao i podržao tako da je ova kampanja isključivo rezultat mlade ekipe. Kampanja je izuzetno važna zbog prepoznavanja tema mladih među institucijama i medijima, a sa druge strane kroz ovu kampanju mladi nude saradnju starijim starosnim grupama na jedan inovativan način. Mislim da je ‘želimo da nam pomognete kako bismo i mi vama pomogli’ glavni moto ovih mladih ljudi”, ističe Ristić.
Dok je razgovarao sa medijima o pozicioniranju mladih u istim, Ristić kaže da je dobijao odgovore da mladi nisu njihova ciljna grupa, da ih oni ne čitaju, slušaju, gledaju.
„I upravo ovde leži cilj odnosno poenta kampanje – mladi ne mogu biti nečija ciljna grupa dok ne osluškujemo šta oni zapravo žele. Sadržaji za mlade moraju biti u skladu sa vrednostima, potrebama i stilom života mlade osobe”, dodaje Ristić.
Najveći problem leži u tome da nedostaje momenat razumevanja starije populacije i medijskih radnika kako bi im mladi pomogli da brže uhvate korak sa novim svetom.
„I sve se to događa jer mladi prate trendove i adaptiraju se na nove stvari mnogo brže, nego samo društvo. Ova kampanja ukoliko bude uspešna neće pomoći samo mladima, već čitavom društvu jer će se glas mladih i dalje čuti”, kaže Ristić.
Kampanju “Za saržaje za mlade” možete podržati potpisivanjem peticije koju su pokrenuli. Peticija trenutno ima nešto više od 300 potpisa, a krajnji cilj im je, kako kažu, da do kraja meseca sakupe minimum 1000.
