Kada je ponuda informacija uglavnom mnogo veća nego što je prosečnom konzumentu realno potrebna, teško je napraviti razliku između vesti koje nas informišu i onih koje nas obmanjuju.
Prema mišljenju Marije Vučić, novinarke Raskrikavanja, recipijent u najvećem broju slučajeva ne može da shvati šta je istina, a šta nije. Upravo zbog toga postoje sajtovi kao što su Raskrikavanje i Fake news tragač, koji traže dezinformacije u tekstovima drugih medija i predočavaju ih čitaocima.
„Ovi sajtovi svakodnevno otkrivaju brojne manipulacije domaćih medija, nažalost ne samo tabloida već i javnog servisa, Tanjuga i drugih medija koji nisu tabloidni, ali zapravo lažu“, kaže Marija Vučić i dodaje da je veoma značajan rad i Istinomera, koji ocenjuje istinitost izjava političara.
Američki lingvista Noam Čomski naveo je deset strategija manipulacije putem medija: preusmeravanje pažnje, stvaranje problema, postupnost promena, odlaganje, upotreba dečjeg jezika, buđenje emocija, neznanje, veličanje gluposti, stvaranje osećaja krivice i zloupotreba znanja.
Ove strategije koriste se kada se stvari žele prikazati na drugačiji način, obično u korist onoga ko netačnu vest plasira, ili u korist osobe za koju to radi. Medijskim opismenjavanjem ljudi se mogu naučiti da razlikuju manipulacije od informacije u medijima.
Kako razlikovati informaciju od manipulacije?
Manipulisanje kroz medije mnogo je lakše i brže sa razvojem interneta. Upravo zbog toga Bojan Perkov iz SHARE fondacije upozorava da treba biti obazriv i pažljivo birati izvore kojima će se verovati u digitalnom okruženju.
„Na internetu imamo ogroman broj ljudi sa druge strane strane ekrana, bilo da su to forumi ili internet komentari. Zato je važno edukovati građane da provere informacije, da ne uzimaju sve zdravo za gotovo. Ljudi se vode onom maksimom – bilo je na televiziji, a ne razmišljaju o tome da je neko to možda namerno plasirao“, upozorava Perkov.
I prema mišljenju Marije Vučić, svaki čovek bi morao da, kada čita novine ili gleda televiziju, uključuje zdrav razum i da uvek ima bar promil sumnje u vezi sa onim što čuje.
„Kada pitate ljude da li veruju medijima, niko ne veruje. A onda se desi da imamo toliko izmanipulisanih ljudi, glasače koji sa potpuno pogrešnim informacijama izlaze na izbore. Mediji u sprezi sa politikom vrlo dobro znaju kakva je medijska pismenost ovog naroda i šta mogu da očekuju od njih, tako da se ljudi pecaju“, zaključuje novinarka Raskrikavanja.
Kako bi postali „imuni“ na manipulaciju, medijski konzumenti morali bi da nauče da sumnjaju, da vesti čitaju pažljivo, da budu oprezni ako se čitav tekst zasniva na anonimnim izvorima ili sadrži diskvalifikacije određenih aktera, odnosno uvredljive epitete. To su sve signali da nije reč o informaciji, već o manipulaciji, savetuje Marija Vučić.
Izradu multimedijalnih sadržaja za projekat Medijska pismenost – Stvarnost iza ekrana, koji realizuje Media i reform centar Niš, podržao je Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
Projekat je fokusiran na predstavljanje kako stavova mladih, tako i ekspertskih mišljenja o važnim temama koje se tiču medija i medijske pismenosti.