Zemlje Zapadnog Balkana, a naročito Srbija i Bosna i Hercegovina, imaju ogroman potencijal za razvoj agroturizma, koji je ovde tek u povoju, a privlači ljude koji vole zdravu životnu sredinu. Pored toga, naša i zemlje u okruženju mogu da razvijaju i gastronomski i vinski turizam, pokazuju rezultati istraživanja prezentovani na obuci za edukatore u agroturizmu, koju organizuje Zapadnobalkanski institut WEBIN, u okviru programa LENDS.
„Razvojem agroturizma želimo da ponovo zažive seoska domaćinstva i revitalizujemo seoska područja kojih toliko ima u Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini. Da bi domaćinstva mogla da se bave agroturizmom, treba najpre da razviju svest o tome koji su njihovi potencijali, a to su smeštajni kapaciteti, kontakt sa prirodom, prostor za rekreaciju, fizičko i mentalno okrepljenje, zatim tradicija, toplina domaćinstva, zdrava i domaća hrana“, rekao je Marko Stojanović, trener Zapadnobalkanskog instituta WEBIN.
Prema rečima Tatjane Panić, sektor menadžerki Regionalne razvojene agencije Jug, agroturizam je odličan način da se prevaziđe ruralno siromaštvo, koje je na jugu Srbije dosta izraženo.
„Kada smo radili mapiranje agroturizma u okolini Niša, nažalost, nismo naišli na mnogo primera, ima samo nekih izolovanih“, kaže Panićeva.
Ceo projekat ima za cilj da na Zapadnom Balkanu podigne kapacitete visokoškolskih ustanova da budu aktivni učesnici u promenama i pokretači trendova u agroturizmu. Učestvuje šest visokoškolskih institucija iz Srbije i BiH, partneri iz četiri evropske zemlje i čeitri razvojne agencije, po dve iz Srbije i BiH.
„Sa jedne strane imamo visokoškolske institucije koje su baze znanja, a sa druge korisnike, odnosno seoska domaćinstva koja žele, ili se već bave agroturizmom, a između njih su razvojne agencije koje imaju kontakt i sa jednima i sa drugima. Taj transfer znanja od visokoškolskih ustanova do seoskih domaćinstava trebalo bi da dâ neki rezultat“, objašnjava Panićeva.
Ovo je prvi od četiri modula programa obuke za edukatore u oblasti agroturizma. Učesnici su predavači visokoškolskih ustanova iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici regionalnih razvojnih agencija.
„Ovaj program treba da doprinese izgradnji kapaciteta u visokom obrazovanju za pripremu i održavanje aktivnih obuka u lokalnoj zajednici među stanovništvom, preduzetnicima i seoskim domaćinstvima koja žele da pokrenu biznis u agroturizmu“, kaže Stojanović.
Koordinator projekta je Visoka poljoprivredno-prehrambena škola iz Prokuplja.
„Mi sa jedne strane promovišemo agroturizam, a sa druge strane imamo konkretnu korist za samu školu, jer profesori dobijaju nova pratktična i konkretna znanja, usavršavaju nove metodologije za prenos znanja“, kaže Violeta Rakić, profesorka strukovnih studija u ovoj školi.
Jedan od polaznika obuke je i Emir Bećirović sa Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu, koji kaže da je taj grad prilično urban, pa ne postoji mnogo domaćinstava koja se bave agroturizmom.
„Imamo mapirana neka mesta, ali to još uvek nije urađeno na pravi način da bismo mogli da govorimo o agroturizmu, još uvek je to ruralni turizam, odnosno etno-turizam“, rekao je Bećirović i dodao da je ovakav vid transfera znanja znatno drugačiji od onog koji je karakterističan za odnos između profesora i studenata. Kako kaže, obuka će mu u velikoj meri pomoći da unapredi način prenosa znanja na studente.
