Kako bi javnom medijskom servisu predočili potrebe i želje južnjaka o njihovom informisanju, Media i reform centar Niš, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, proteklih meseci je u Pirotu, Vranju, Leskovcu i Nišu prikupljao preporuke građana. One su kao pisma poslate Programskom savetu, koji se stara o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja.
Povod su bili rezultati istraživanja Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?, koji su pokazali da veliki broj građana i građanki juga Srbije, čak 39,5%, smatra da RTS nedovoljno izveštava o temama van Beograda, dok čak 16,7% ispitanika smatra da su teme van prestonice na RTS-u potpuno zapostavljene.
Nedovoljnu vidljivost juga potvrđuje i monitoring, pa ne čudi i podatak da skoro 35% južnjaka tvrdi da na RTS-u retko može da se obavesti, dok više od 40% ispitanika smatra da javni medijski servis ne prepoznaje šta je javni interes juga Srbije.
Koje su preporuke građana?
Programski savet RTS-a treba da uloži napore da informacije iz svih regiona budu zastupljene u jednakoj meri, a da bi to bilo moguće, neophodno je unaprediti dvosmernu komunikaciju između centrale RTS-a i njegovih dopisništava, ali i drugih medijskih produkcija.
Dakle, osim proizvodnje većeg broja priloga sa juga Srbije, trebalo bi omogućiti i emitovanje medijskih sadržaja lokalnih produkcija ili TV kuća u nekim od programa javnog servisa.
Ovome bi doprinelo i veće angažovanje eksperata, stvaralaca, predstavnika civilnog sektora, akademske zajednice i drugih relevantnih ličnosti sa juga. Istovremeno, treba imati sluha i za „obične ljude“, od kojih skoro 40% smatra da je jug najvidljiviji prilikom političkih kampanja i poseta zvaničnika.
Nužno je, ocena je stručnjaka, ali i građana, povećati i broj javnih rasprava, raznovrsnost lokacija na kojima će one biti održavane, i omogućiti građanima da tokom čitave godine imaju dostupne kanale za dvosmernu komunikaciju sa RTS-om, kao i uvid u usvojene predloge i argumentovane razloge za one odbijene.
Najzad, u same upravne strukture, poput Upravnog odbora RTS-a i Programskog saveta RTS-a, trebalo bi više uključiti ljude sa juga Srbije.
Šta tišti južnjake?
Teme koje južnjaci percipiraju kao važne, a nevidljive na javnom medijskom servisu, brojne su, smatraju građani i građanke.
To su teme o stranačkom zapošljavanju, ekologiji, konkretno o divljim deponijama i zagađenosti vazduha, zatim teme o socijalnoj zaštiti, teme koje se bave stanjem u vrtićima, školama, staračkim domovima, bolnicama na jugu, ali i specifičnostima južnjačkih krajeva.
Osim toga, među čestim predlozima jeste i iskorišćavanje svih prednosti digitalizacije – da u vreme kada, na primer, Beograđani gledaju Beogradsku hroniku, da južnjaci gledaju Hroniku juga.
Pročitajte i…
Neophodna i „Hronika juga Srbije“
Vranjanci RTS-u poručuju da su i oni stanovnici ove zemlje
Kako do vidljivijeg juga na RTS-u?
Za vidljiviji jug Srbije na RTS-u
Vranje: Šta građani juga Srbije plaćaju 82,5 miliona svakog meseca RTS-u?
Leskovac: Šta građani juga Srbije dobijaju za svoj novac od RTS-a
Za decentralizaciju RTS-a: „Niš nije bakšiš, jug nije neka tamo provincija“
Media i reform centar Niš, u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, realizuje projekat „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“. Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
