Više od 100.000 ljudi u dijaspori se, prema nezvaničnim informacijama, prijavilo za glasanje iz inostranstva, što je skoro tri puta više nego na prethodnim izborima. Ipak, ovaj broj nije bio dovoljan da nadležni u Ministarstvu spoljnih poslova i Republičkoj izbornoj komisiji povećaju broj biračkih mesta u inostranstvu, naprotiv – u pojedinim gradovima i državama su potpuno ukinuta. U praksi to znači da će građani, ukoliko žele da ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo, morati da pređu stotine, pa i hiljade kilometara i da potroše isto toliko novca, objašnjava Nišlija koji živi u Kanadi.
Aleksandar Stojiljković je Nišlija koji sa svojom porodicom živi u Kelouni, na Zapadnoj obali Kanade. Na izbore je do sada izlazio u Vankuveru, gradu koji je nekoliko stotina kilometara udaljen od mesta gde živi. Kaže da im to do sada nikada nije predstavljalo problem i da su on i supruga uvek na vreme organizovali svoj put. Međutim, njihova dva glasa će ovog puta možda ostati van biračke kutije, jer je biračko mesto u Vankuveru, odlukom MSP-a i RIK-a, bez objašnjenja, ukinuto. Da bi glasali, morali bi da idu u Otavu ili Toronto – što je hiljadama kilometara udaljeno od mesta u kom žive.
Meni nikakav problem ne bi bio da sednem sa svojom suprugom i decom i da odemo u Vankuver da glasamo, pa čak i kad bi to bilo u pola noći. Ali, putovati 3200 km vazdušnom linijom iziskuje puno vremena. 24 sata da provedete u putu i nekih 1500 dolara, samo da odete da glasata da ostvarite svoje biračko pravo – navodi Nišlija.
Oni su tek neki od mnogih kojima bi u ovim okolnostima izlazak na izbore predstavljao gotovo nemoguću misiju. Podseća da se u Kanadi radi i tokom vikenda, da bi morali da uzmu dodatne slobodne dane ne samo zbog puta, već i zbog toga što se glasa noću. Konkretno njemu bi trebalo 12 sati puta da stigne do biračkog mesta.
Nenormalno je šta su oni smislili, rade sve moguće i nemoguće da nas spreče da glasamo. Zato sada već ne možemo da idemo, nije da ne želimo nego ne možemo i to je neverovatno. Pogotovo uz činjenicu da se na prethodnim izborima za glasanje u Vankuveru prijavilo da glasa 120 ljudi, izašlo da glasa 108, a sada pričamo o 1300, možda i više. Jasno je svima nama o čemu se ovde radi i jasno je svima nama čega se oni boje, ali to je njihov problem, to nije naš problem. Mi želimo samo da ostvarimo naša zakonska prava.
Ivana Đorđević iz Vankuvera, koja je uključena u proces dobijanja biračkih mesta, za naš portal navodi da je odlukom MSP-a o ukidanju biračkog mesta u Vankuveru, zapravo cela Zapadna obala Kanade isključena i uskraćena da ostvari svoje biračko pravo:
Ako sve birače sa zapadne obale budu prebacili na Toronto I Otavu, onda 2 biračka mesta nece biti dovoljna, jer će zakonski maksimum od 2500 birača po BM biti prekršen. Čak i da bude ispod, to je minimum 2000 birača po BM i postavlja se pitanje ko ce servisirati taj broj birača, pogotovu ako ostane noćno glasanje? Koliko će izborni dan da traje u Otavi i Torontu?
Probem je, kaže, i cena koštanja letova, cene smeštaja i cela logistika koju bi svaki birač morao da organizuje ukoliko želi da glasa.
Za birače sa Zapadne obale to je direktno opstruiranje nijhovog prava na glasanje. Mi smo udaljeni preko 4000 km od Istočne obale. To je kao da građani Srbije idu u Dubai da glasaju – navodi Đorđević.
Naši sagovornici naglašavaju da u Vankuveru postoji počasni konzulat Republike Srbije, kao i da je tamo i ranije održavano glasanje, te da logistički i administrativno ne postoji problem za organizaciju biračkog mesta.
Slično i u Evropi
Situacija je gotovo identična i u ostalim gradovima u kojima su ukinuta biračka mesta. Katarina Velkov D’Amico, trebalo je da glasa u Vićenci, gde je do sada glasao veliki broj ljudi iz tog dela Italije. Ipak, i to biračko mesto je
ukinuto, a informacija o tome gde će glasati i dalje nema.
Neosporno je da ovim potezom vlast direktno opstruiše naše Ustavom zagarantovano pravo, i to mišljenje dele i moji poznanici u inostranstvu. Svakako, neće nam biti teško da sednemo na voz do Trsta, jer inat dijaspore je posle ovako patetičnog postupka samo još jači. Svima je jasna važnost ovih izbora i 25. oktobra vozimo, letimo, pešačimo, na ovaj ili onaj način stižemo na glasanje.
Inače, biračka mesta nisu izgubili samo neki gradovi, već i cele države. Tako građani Srbije koji žive u Emiratima, na Bliskom Istoku, Rumuniji neće moći da glasaju u ovim državama. Gde će glasati i dalje je nepoznanica.
Informacije o glasanju u dijaspori “iza paravana”
Iako ne postoje zvanične informacije koliko se ljudi prijavilo za glasanje u inostranstvu, prema nezvanično broj premašuje 100.000 birača, što je rekord u poslednjih nekoliko godina. Poređenja radi, na prethodnim izborima 2022. i 2023. godine bilo je oko 40.000, a 2020. tek 13.000 prijava za glasanje.
Ipak, broj biračkih mesta nije porastao srazmerno broju prijava, naprotiv. U inostranstvu su na prošlim izborima birači mogli da glasaju na 81 mestu, a sada je prema predlogu MSP, koji je RIK usvojio, taj broj 93. Iako deluje da je broj biračkih mesta veći za 12, pojedini članovi RIK-a naglašavaju da su to uglavnom mesta u Bosni i Hercegovini, gde ukupno postoji 28 birališta.
Od trenutka kada su u javnost izašle informacije da broj prijavljenih birača u dijaspori raste i obara rekorde, vrata za zvanične informacije iz Ministarstva spoljnih poslova i RIK-a su se zatvorila za ključna pitanja.
Da bi biračko mesto u inostranstvu bilo otvoreno, osnovni uslov je da ima prijavljenih minimum 100 birača. Međutim, zakon je takav da to što se prijavi taj broj birača, ne znači automatski da biračko mesto mora da bude otvoreno. MSP nijednog trenutka do sada nije objavilo tačan broj ljudi prijavljenih za glasanje u inostranstvu, kao ni broj ljudi koji su dodeljeni određenim biračkim mestima. Ono što otvara i najveće kritike i polemike – nisu javno govorili o kriterijumima na osnovu kojih su neka biračka mesta otvorena ili nisu otvorena. Ni odluka da se u celom svetu glasa po “srpskom vremenu” nije jasno obrazložena.
Ova nerazjašnjena pitanja okosnica su nesalaganja i žustrih rasprava i unutar samog RIK-a. Deo članova insistira da Ministarstvo da odgovore na ova pitanja pre nego što se donese konačna odluka o biračkim mestima. Poslednjih dana se nisu ni javljali onom delu komisije koja se odluci protivi, kaže članica RIK-a Sofija Mandić. Ona je, zajedno sa još nekoliko kolega, poslednju sednicu napustila jer su njihovi zahtevi ponovo ignorisani.
Mi ćemo nastaviti da inistiramo da se ta odluka menja sve dok je to moguće, a po nama je to moguće sve dok se izvodi za glasanje fizički ne odštampaju. Ne postoji nikakva prepreka da se promeni, iako ja vidim da predsednik RIK-a interpretira da samo do zaključenja biračkog spiska – znači to nije tačno.
Kad god su tražili objašnjenja, samo su, kaže, dobijali odlaganja, a MSP i RIK su pokazali da ne žele da odustanu od ovih odluka. Ukoliko one ostanu nepromenjene, biračko pravo oko 26.000 sada neraspoređenih birača bi moglo da bude opstruisano.
Vama je po brojkama jasno koliko će ljudi biti uskraćeno da pristupačno glasa i koliko ljudi će glasati usred noći, to su sulude stvari. Vi vidite da oni to ne umeju na adekvatan način da odbrane, ali kad dođe do glasanja – glasa se za to. Iz moje perspektive, razlog je jer postoji jasna direktiva, jasna politička direktiva da se tako glasa – zaključuje Sofija Mandić.
Inače, u međuvremenu je RIK-u i Studentska lista podnela prigovor na prvobitnu odluku o biračkim mestima i vremenu glasanja.
Okupili smo se ispred zgrade RIK-a da pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku svim ašim ljudima po svetu – niste zaboravljeni, niste građani drugog reda, rekao je jedan od studenata, a prenosi 021.
O ovom prigovoru RIK ima rok 72 sata da se izjasni, što će se verovatno desiti na sednici 9. oktobra.
Ovakvu odluku nadležnih ranije je kritikovalo i 30 diplomata, koji su se izvinili građanima u dijaspori i naveli da se od ovakvog rešenja, gde broj biračkih mesta nije srazmeran interesovanju birača, ograđuju.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je ranije na mreži X napisao da su “tvrdnje da Ministarstvo spoljnih poslova opstruiše glasanje naših građana u inostranstvu potpuna laž.” Naveo je i da one koji takvu laž ponavljaju treba da bude sramota, ali nije objašnjavao odluku Ministarstva o neotvaranju biračkih mesta tamo gde su ranije bila.
Birači zbunjeni – gde će glasati?
Kada su se prijavili za glasanje u inostranstvu, građani su dobili rešenja o odobrenim biračkim mestima. Međutim sada kada je odlučeno da se neka od tih mesta ne otvore, ostaje pitanje gde će ti ljudi glasati? Emilija Orestijević iz CESID-a kaže za mediareform.rs da je možda i najveći problem pred onim biračima koji u zemljama u kojima borave nemaju otvoreno nijedno biračko mesto.
Preporuka je, dodaje ona, da treba sačekati da se birački spisak zaključi 9. oktobra u ponoć, i da onda birači treba da provere svoje podatke u Jedinstvenom biračkom spisku.
Mi moramo da sačekamo 9. oktobar i ponoć, da bismo videli šta će se dogoditi sa onim biračima kojima nije otvoreno biračko mesto, prvenstveno u celoj zemlji. Čini mi se da nije više sporno za one birače kod kojih u njihovom gradu nije otvoreno biračko mesto, oni će, čini mi se, po odluci Izborne komisije, biti preusmereni na glasanje u najbliži grad, u okviru zemlje u kojoj žive ili u kojoj borave za vreme izbora, ali moramo da sačekamo da vidimo šta će se dogoditi sa onima tipa u Rumuniji ili u Emiratima gde nema biraćkih mesta – kaže Orestijević.
Nakon 9. oktobra u ponoć, birači se u slučaju problema i nedoumica mogu obratiti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave preko diplomatsko-konzularnih predsedništva ili direktno Ministarstvu državne uprave za eventualne naknadne izmene.
Ona naglašava da je važno da birači ne idu na mesta za glasanje koja im nisu zvanično dodeljena, jer tako neće moći da ostvare svoja prava. Takođe podseća građane i građanke da svoje lične podatke, slike pasoša i ličnih karata ne šalju nikom osim zvaničnim institucijama, kako ne bi bile zloupotrebljene.
Pitanja o ukidanju biračkih mesta u inostranstvu, ali i o tome šta konkretno birači koji neraspoređeni treba da urade kako bi mogli da ostvare biračko pravo poslali smo i Republičkoj izbornoj komisiji, ali do objave teksta odgovore nismo dobili.
