Po završetku školovanja, mladi na posao u Srbiji čekaju u proseku dve godine, podatak je Nacionalne službe za zapošljavanje, u čijoj je evidenciji nešto više od 170.000 nezaposlenih do 30 godina. Stoga ne iznenađuje što mladi obrazovani ljudi napuštaju zemlju ili bar razmišljaju da to učine.
Kada govorimo o odlasku mladih iz zemlje, neizbežno se pojavljuje kovanica odliv mozgova. Ovaj pojam, brain drain, preuzet je iz engleskog jezika, a prvi put se upotrebljava 1963. godine u izveštaju Kraljevskog društva iz Londona, kada je opisan egzodus britanskih naučnika u Sjedinjene Američke Države. Kasnije se termin upotrebljava da opiše migraciju stručnjaka iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje, ali i za ostanak sudenata iz siromašnih zemalja u razvijenim državama i nakon studija.
Odliv mozgova ne mora nužno da ima samo negativne konotacije – brain drain eskalira u brain gain, odnosno priliv mozgova, kada se već formirani stručnjaci vraćaju u zemlju porekla sa stečenim znanjima u inostranstvu. Gorući problem je pak odlazak fakultetski obrazovanih na rad u inostranstvo sa namerom da se nikad ne vrate nazad. Veliki broj mladih iz zemalja u razvoju, u cilju ekonomskog opstanka, radi poslove u razvijenim zemljama ispod svojih kvalifikacija, ni na koji način ne usavršavajući ono što su naučili u zemlji porekla. Takav fenomen naziva se brain waste ili traćenje mozgova i predstavlja veliki gubitak za društvo. Tzv. rad na crno u zadnjih nekoliko godina postao je trend. Najviše mladih odlazi tokom studiranja, jer je to jedan od sigurnih uslova za dobijanje vize. Odlaze, uz pomoć agencija koje se bave radnim programima i putovanjima za studente i mlade, da rade raznorazne poslove – od konobarisanja u barovima i restoranima, na plažama i bazenima zapadne i istočne obale SAD, do čišćenja morskih plodova na Aljasci. Oni koji odluče da ostanu duže od dozvoljenog perioda, retko se vrate nazad. Rizik je veliki: deportovanje u zemlju iz koje dolaze uz zabranu ulaska u SAD, ali je, kažu, isplativ. Ipak, i većina onih koji se po završetku programa vrate u Srbiju nastoji da obnovi vize za Sjedinjene Države.
„Razumljivo je da mladi planiraju da obezbede sebi bolje uslove za život i finansijsku sigurnost, a to su najčešće glavni razlozi za odlazak. Neretko se odlučuju i na to da u inostranstvu borave i rade ilegalno. Pojedinačno, svi ti mladi ljudi možda mogu popraviti svoj život napuštanjem zemlje, ali odliv mozgova ostavlja ozbiljne posledice na razvoj društva. Ostajemo bez školovanih ljudi, bez ljudi u čije je obrazovanje uloženo mnogo vremena, novca i energije“, kaže urednik Kapital magazina Filip Jovanović.
Kao deo nastojanja da nastavi sistematsku brigu o mladima, Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju za mlade za period 2015–2025. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije u periodu 2015–2017. U tom dokumentu se kao očekivani rezultat navodi praćenje i analiza iregularnih migracija, kao i razvijena podrška programima borbe i prevencije iregularnih migracija. Cilj tih programa je unapređenje mobilnosti i obima međunarodne saradnje mladih, i podrška mladim migrantima.
„Posle završenih osnovnih studija ekonomije u Beču, počela sam da radim u banci na poziciji koja je slična stažiranju, s tim što mi plaćaju na mesečnom nivou. Planiram da upišem i master ove godine, a nadam se i stalnom radnom odnosu. Iako mi je porodica u Srbiji, ovde ima više mogućnosti za brže napredovanje u karijeri, pa trenutno ne razmišljam o povratku“, rekla je Natalija Kostić, studentkinja ekonomije na bečkom univerzitetu.
Radna mobilnost mladih prepoznata je u programu podrške zapošljavanja, a prate se trendovi zaposlenosti i dužina boravka mladih van svog prebivališta, navodi se u Nacionalnoj strategiji za mlade. Kao jedna od aktivnosti planirani su istraživački projekti usmereni na prikupljanje i analizu informacija o uzrocima i posledicama iregularnih migracija. Cilj je, piše, podizanje svesti mladih o uzrocima i posledicama koje takve migracije nose.
Navedeni dokument nudi neka rešenja problema sa kojima se mladi susreću. Ipak, nužno je da naša država obezbedi bar minimalne uslove koji bi stvorili mladima priliku da rade u svojoj zemlji ono za šta su se školovali, ili da, što je još teže, požele da se vrate nakon završenog školovanja u inostranstvu. Realizacija tih sistemskih rešenja nije jednostavan zadatak, ali je neophodan preduslov za popravljanje situacije odliva mozgova koja sigurno predstavlja jedan od dugoročnih društvenih problema.
