Poslednjih par nedelja u Srbiji obeležila su privođenja i pritvaranja građana nakon ekoloških protesta, koje pojedini mediji i pojedinci nazivaju “antisrpskim protestima”. Nisu izostala ni prozivanja organizacija civilnog društva, koja neki nazivaju “stranim plaćenicima” i koja se “optužuju” da rade za neprijateljske zemlje, a protiv svoje. Iz ovih organizacija kažu da je cilj “da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima”, kao i da se građani odvrate od protesta. Zato apeluju od najviših organa vlasti da, kako kažu, zaustave progon i zastrašivanje građana.
Pre tri dana televizija Informer imala je jednočasovni “specijalni program” u kome je Dragan J. Vučićević govorio o protestima, koji su organizovani širom Srbije, kao i o finansiranju organizacija civilnog društva odnosno, kako je rekao, organizatora tih protesta. Uz pomoć šema više puta je ponovio da je skoro 79 miliona donacija sa Zapada stiglo na račun 139 organizacija, instituta, pokreta i inicijativa u Srbiji za ukupno 18 meseci.
Ovo dokazuje da su svi organizatori ili gotovo svi organizatori antisrpskih protesta u Srbiji plaćeni iz inostranstva da su zapravo, što bi rekli i Amerikanci po svom zakonu i Rusi i svi ostali, da su zapravo strani agenti – rekao je Vučićević.
Zbog čega se ulaže taj novac, pitao se Vučićević. Ipak, ubrzo je i sam dao odgovor rekavši da sa Zapada ulažu 2,7 puta više nego pre četiri godine u “izazivanje haosa u Srbiji”, kao i u “specijalni rat protiv Srbije”.
Na negativnu kampanju koja se u pojedinim medijima vodi protiv nevladinih organizacija i udruženja, reagovalo je zajedničkim saopštenjem njih 23, među kojima su i BIRN, NUNS i Slavko Ćuruvija fondacija. Informerov “specijalni program” vide kao “ekstremno jeftin” i opasan pokušaj manipulacije javnošću “kojim se na nišan stavlja veliki broj ljudi koji pošteno rade u organizacijama civilnog društva”.
Cilj takvih manipulacija koje plasiraju predstavnici vlasti i njoj bliski mediji je da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima i da se građani strahom odvrate od učestvovanja u legitimnim i legalnim protestima – piše u saopštenju organizacija civilnog društva.
One podsećaju i da je neovlašćeno deljenje poverljivih podataka krivično delo. Takođe, kažu i da situacija u kojima se tokom poslednjih decenija govorilo o stranim plaćenicima, uvek sa zlom namerom, ima mnogo. Podsećaju i da su organizacije civilnog društva “sasvim transparentne” kada je reč o donacijama koje primaju iz inostranstva.
S tim u vezi, mora ponovo da se istakne i činjenica da ubedljivo najveći deo stranih donacija prima država Srbija, odnosne njene institucije – navode organizacije.
Organizacije civilnog društva kažu i da je, prema podacima OECD-a, 85,7% donacija i međunarodne razvojne pomoći usmereno ka vladi i državnim entitetima, da se dodatnih 12,3% donira kroz udruženja, fondacije i međunarodne organizacije za projekte donatora. Kako kažu, tek 2 odsto ide direktno za rad organizacija, koje tim sredstva neretko pružaju socijalne i druge usluge ugroženima.
Od najviših organa vlasti države Srbije zahtevamo da zaustave progon i zastrašivanje građana koji na miran način izražavaju neslaganje s nekim od odluka vlasti. Na građane Srbije apelujemo da ne nasedaju na jeftine propagandističke optužbe protiv njihovih sugrađana koji rade u civilnom sektoru Srbije i posvećeni su borbi za zajednički, javni interes – kaže se u saopštenju.
Iza zajedničkog saopštenja stoje Autonomni ženski centar, Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, Centar savremene politike, Crta, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, NUNS, Partneri Srbija, Polekol, RERI, Slavko Ćuruvija fondacija, Trag fondacija, YUCOM, Zaječarska inicijativa.
Povezane vesti
Oštre kritike iz Strazbura dok se kriza zahuktava – kakvu težinu za Srbiju ima izveštaj EK? 
Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Od Miloševića do Vučića: Kako se menjala borba protiv cenzure u Srbiji