Kasniji ulazak zmija u hibernaciju, preuranjena selidba ptica, smanjen broj pčela i uništena prirodna staništa deo su posledica klimatskih promena. Dušan Stojanović iz ZOO Planeta navodi da na sve to utiču kiše, oluje i krčenje šuma, a iz Orca-e podsećaju da su klimatske promene jedan od najhitnijih izazova današnjice.
Svi smo svedoci sve češćih poplava i suša koje se dešavaju poslednjih par godina. Ovo utiče i na životinje, pa tako zbog sve toplijeg i dužeg leta zmije kasnije nego inače odlaze u hibernaciju, navodi Stojanović iz ZOO Planeta.
Pojavljuju se u urbanim sredinama u potrazi za hranom, u odnosu na lokaciju se spuštaju u urbanim delovima zato što tu ima dosta prenamnoženih miševa i pacova – kaže on.
Beton i asfalt umesto parkova, šuma i zemlje takođe nepovoljno utiču i na klimu i na životinje. Izgradnja novih zgrada, navodi, utiče na životnu sredinu i razne vrste ptica koje nastanjuju urbane delove jer su im narušena prirodna staništa.
Sve ove promene uticale su i na drugačiju migraciju ptica. Ranije su, kaže Stojanović, migrirale krajem marta ili početkom aprila, a sada rode stižu već u februaru.
Velike kiše i vetrovi su negativno uticali. Imali smo situaciju sa olujama koje su uticale na gnezda roda, na mladunce i negde oko desetak jedinki je bilo povređeno. Neke su nastradale prilikom nepovoljnih vremenskih uslova i došlo je do preloma krila i nogu, rušenja gnezda – kaže Stojanović.
I pčele sve ugroženije
Istraživanja pokazuju da se kao posledice klimatskih promena osim visokih temperatura javljaju i topljenje leda, porast nivoa mora i okeana i izmena režima padavina. Sve to može prouzrokovati promene u biodiverzitetu i ugroziti funkcionisanje ekosistema.
Jelena Ilić iz Orca organizacije potrvrđuje da, usled uticaja čoveka, ekstremne promene temperature utiču na ekosisteme, biljne i životinjske vrste. Podseća na važnost ekosistema koji daju koristi i prednosti poput hrane, vode, lekova, ali i “usluge” kao što je oprašivanje.
Zbog promene temperature dešava se da nove bolesti dolaze u krajeve u kojima se te bolesti više nisu pojavljivale. Na primer bolesti pčela i drugih oprašivača i to ih ometa u uslugama oprašivanja. Oprašivanje je jedna od ključnih usluga za našu sigurnost hrane i bez oprašivanja mnoge namirnice ne bismo imali na našoj trpezi – kaže Jelena Ilić.
Sa ovakvim problemom su, navodi, suočeni Kinezi, gde oprašivača, pa su prinuđeni da ručno oprašuju biljke.
Tamo se angažuju ljudi da četkicama prenose polen sa cveta na cvet da bi oprašili useve i to naravno košta. To kod nas rade besplatno pčele, leptiri i osolike muve. Da bismo ih očuvali važno je da se bavimo ključnim problemima današnjice, između ostalog i klimatskim promenama – rekla je Jelena.
Iako nisu jedini uzrok, smatra da su vodeći uzrok ovog problema u Kini upravo klimatske promene.
Srbija na “vrućoj tački” klimatskih promena
Jedan od najvećih problema usled klimatskih problema u našoj zemlji jesu visoke temperature. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je reč o ranjivosti na klimatske promene, pokazuje istraživanje američkog Univerzitet Notr Dam. To znači da je ujedno i najranjivija u Evropi.
Takođe, njena teritorija se naziva „vrućom tačkom“ klimatskih promena, jer je porast prosečne temperature u Srbiji veći od svetskog proseka.
Kako piše portal Klima101, iako naša zemlja svake godine beleži razne neprijatne rekorde po pitanju temperatura i padavina, a koja se u tehnološkim kapacitetima poljoprivrede nalazi u rangu poljoprivredno osiromašenih zemalja kao što su Avganistan ili Kenija – takođe je i jedna od najsporijih u Evropi kada je u pitanju usvajanje osnovnih strateških dokumenata u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.
