Sa pojavom lažnih vesti u Srbiji povećao se i broj prekršaja Kodeksa novinara Srbije, kaže Petar Jeremić, dugogodišnji predsednik Izvršnog odbora UNS-a, član Saveta za štampu i jedan od najvećih medijskih eksperata u zemlji, pogotovo u oblasti etičkih standarda i samoregulacije.
Kada govorimo o prekršajima Kodeksa, Savet za štampu je jedini koji se time bavi. Osnovan je 2010. godine kao prirodni nastavak uvođenja etičkih standarda u novinarsku profesiju, jer je prvi zajednički posao UNS-a i NUNS-a nakon 5. oktobra bio donošenje zajedničkog Kodeksa novinara Srbije. Do tada su sudovi časti novinarskih udruženja imali nadležnost nad svojim članovima koji krše kodeks. Kad je usaglašen taj zajednički kodeks koji su udruženja zajedno napisala i usvojila, sledeći korak bio je osnivanje Saveta za štampu.
„Kad je Savet za štampu počeo da radi, imao je jedan način rada. Tada je samo neko ko se smatrao lično oštećenim mogao da podnese žalbu. Međutim, od 2014. dobili smo mogućnost da mi kao članovi Saveta pokrećemo postupke u nekim drastičnim slučajevima kršenja Kodeksa, ali od 2015. godine svake godine radimo dnevni monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim štampanim novinama, koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije. U prvom momentu najviše je bilo kršenja pretpostavke nevinosti i prava na privatnost, međutim, prošle i ove godine, taj broj se smanjuje, ali je drastično povećan broj prekršaja možda i čak u prethodne tri godine koji se tiče istinitosti izveštavanja i odgovornosti novinara. To znači da se neka nagađanja, pretpostavke, komentari predstavljaju kao činjenice, bez uporišta u tekstovima, i da imamo dosta toga što je Kodeksom takođe zabranjeno – ekonomski i politički interes izdavača očigledno utiču na uređivačku politiku“, rekao je Jeremić.
Savet za štampu se bavi monitoringom, koji je u periodu od avgusta do decembra prošle godine, u osam dnevnih novina, pronašao 3615 teksova u kojima je bio prekršen Kodeks novinara. Jeremić dodaje da broj prekršaja svake godine raste, a razlog je nepostojanje sankcija i rupe u zakonu.
„U petak smo sistematizovali podatke za jul, avgust i septembar, i gde je pronađeno preko 2200 prekršaja, a gde je samo ‘Alo’ u ta tri meseca imao preko 700 prekšaja Kodeksa. Taj broj nezadrživo raste, tabloidi prednjače po broju prekršaja i ja mislim da su propagandisti i ljudi koji spinuju javnost pobedili novinarstvo. Za ono što je zakonom regulisano kao prekršaj, nažalost, ne postoje sankcije, tako da je to jedan ogroman propust na koji smo upozoravali prilikom donošenja Zakona o javnom informisanju. Mi zato savetujemo građanima da, kad god su oštećeni, pokreću postupke protiv novina pred Savetom za štampu i pred sudovima. ‘Informer’ na primer ima desetine izgubljenih sudskih sporova za postupke koji su pokrenuti 2015. i 2016. godine, takođe, protiv lista ‘Alo’ se vodi ogroman broj postupaka. Od kada je za tužbe po Zakonu o javnom informisanju prešla nadležan Viši sud u Beogradu za celu teritoriju Srbije, sudska praksa je dosta bolja i uglavnom je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava“, dodaje Jeremić.
On kaže da, prema statutu Saveta za štampu, prvo treba da reaguje onaj koji je lično oštešćen ili neko u njegovo ime i uz njegovu saglasnost, bilo da je pravni zastupnik ili član porodice. Postupke mogu da pokreću i članovi komisije Saveta za štampu u drastičnim slučajevima kršenja Kodeksa, kada očigledno nema ko da pokrene ili iz nekih opravdanih razloga nije u mogućnosti da pokrene postupak.
Prema rečima Jeremića, primetan je i broj slepog verovanja izvorima, kada novinari ne proveravaju ono što im neko kaže, nego prihvataju to zdravo za gotovo. Raste i broj izmišljanja anonimnih izvora, ono što bi u novinarstvu trebalo da bude izuzetno retko, kada ne može da se na drugi način da dođe do informacije. Naš sagovornik kaže da se verovatno iza toga kriju neki spinovi, izmišljene stvari koje se pokrivaju izmišljenim anonimnim izvorima.
Prema podacima sajta Raskrikavanje, rizični mediji koji konstantno krše Kodeks su Informer, Alo i Sprski telegraf. Ujedno, to su mediji koji dobijaju najviše novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja.
„Nažalost, to je zato što imamo takav zakon, i zato što ne postoje sankcije. Predviđeno je i zakonom i pravilnikom da mediji koji krše Kodeks i kojima su izrečene mere samoregulatornog tela i sudskih organa da članovi komisije za dodelu novca, uzimaju u obzir te odluke. Međutim, mi imamo besmislena objašnjenja komisija koje tim tabloidima dodeljuju novac. Rezultati ih svake godine demantuju, a broj kršenja Kodeksa je sve veći i veći. Jednostavno, to je zloupotreba zakona, zloupotreba novca iz budžeta, ali je očigledno da, ako ste uz vlast, možete sve“, zaključuje Jeremić.
