Od “curenja“ informacija iz zdravstvenih kartona, preko medija koji krše pravo na privatnost žrtava, do neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka – poslednjih godina smo često svedoci zloupotrebe ličnih podataka građana. Na Svetski dan zaštite podataka o ličnosti udruženje PraviLaw iz Niša podseća da je važno da vodimo računa gde i kome ostavljamo svoje podatke.
Ime i prezime, adresa, adresa elektronske pošte i brojevi telefona, ocene u školi, JMBG – sve ovo spada u naše lične podatke. Iako mnoge od ovih podataka neretko ostavljamo u digitalnom prostoru, dozvoljavamo državnim institucijama ali i privatnom sektoru da ih koristi, često nismo svesni da mogu da budu zloupotrebljeni.
Građani su većinski skeptici po pitanju bezbednosti podataka o ličnosti koje povere našim institucijama, što nas dovodi i do toga da se manje pazi kome poveravamo svoju privatnost, baš zbog stava – “Oni već imaju moje podatke ili mogu da dođu do njih lako, što da ne ostavim na još jednom mestu svoje podatke o ličnosti, navodi Tadija MItić, osnivač udruženja PraviLaw.
Podaci se, objašnjava, mogu zloupotrebiti na više načina, a posledice mogu biti velike.
Možda su najbolji primeri iz prakse, o kojima su pisale mnoge medijske kuće i koje su bile udarne vesti tih dana, gde je krađom podataka o ličnosti moguće otvoriti firmu na nečije tuđe ime, kupiti silne stanove u inostranstvu, a što naročito može uticati na karijeru i društvenu prihvatljivost, objašnjava.
“Curenje” informacija iz zdravstvenih kartona takođe može napraviti velike probleme građanima i može uticati na njihov privatni, kao i poslovni život.
Određena medicinska stanja koja pojedinci ne žele da iznose u javnost (a koja nikome drugom ne mogu naškoditi) mogu prouzrokovati stvaranje stigme ili čak dobijanje otkaza od strane poslodavca kome se ne sviđa da u redovima svojih zaposlenih ima osobe sa određenim medicinskim stanjima koja nisu prihvatljiva za konzervativnije poslodavce, kaže Mitić.
Zloupotreba podataka o ličnosti može prouzrokovati i društvene probleme, koji zatim mogu eskalirati čak i u fizičko nasilje nad pojedincem čiji su podaci otkriveni. Ljudi, kaže, često nisu ni svesni kakvoj su opasnosti izloženi.
Naročito kada je reč o materijalnim problemima koje mogu izazvati ‘curenje’ finansijskih podataka – zamislimo samo da nam neko dođe u posed podataka koji se nalaze na našoj kreditnoj kartici, koliko materijalnu štetu može naneti onome čiji su podaci procureli, dodaje Mitić.
On ističe da i kada u javnom digitalnom okruženju, namerno ili čak nenamerno iznesemo nečije tuđe podatke o ličnosti, posledice mogu biti katastrofalne.
Provera bezbednosti podataka o ličnosti – korak do veće bezbednosti
Kako bi omogućili građanima južne i istočne Srbije da provere u koliko su bezbedni i zaštićeni podaci o ličnosti koje ostave i povere nekom državnom organu ili privatnoj kompaniji, PraviLaw je pokrenulo platformu Otisak.org.
Prema podacima koji postoje na Otisku, najveću ozbiljnost kada su u pitanju podaci građana preuzeli su organi prosvete, a naročito srednje škole i domovi učenika, koji brinu o zaštiti podataka i oflajn i onlajn, ali i pripadnici policije i određene biblioteke širom juga Srbije, kao i organi loklane samouprave grada Prokuplja i Medveđe, navodi Mitić.
Registracija korisnika nije potrebna i sve je javno dostupno svima koji žele da provere državne organe iz svog grada, ali i drugih gradova i opština koje ih zanimaju. Baza podataka trenutno broji 2182 obrađenih pravnih lica koja su locirana na jugu i istoku Srbije, a po okruzima to su: Nišavski, Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Toplički, Borski i Zaječarski okrug.
