Seobe i traganje za mestom stanovanja često se vezuju za Rome kao narod koji nema svoju zemlju, a svaka je zemlja njegova. Tako je bilo u istoriji, a priča Turkijana Redžepija, sada Nišlije, pokazuje da se i u novije doba stvari nisu mnogo promenile. Kada je iz Prištine 1999. godine došao u Niš, njemu i njegovoj porodici trebalo je dosta vremena i truda da opet imaju svoj dom.
„Živeli smo tri meseca kod rođaka, kasnije smo prešli u privremeni smeštaj u hotelu Park, gde smo proveli četiri godine. Zatim sam 2003. godine započeo izgradnju kuće u Donjem Komrenu i stalno su mi dolazile inspekcije. Okolina nije želela pripadnike romske zajednice u komšiluku i to su mi i rekli. Pitali su me i kako Ciganin muslimanske veroispovesti može da gradi kuću pored crkve. Ja sam ih onda pitao: Je l’ meni na čelu piše da sam musliman? Možda sam pravoslavac, katolik, možda ne verujem u boga! Tada sam prvi put osetio diskriminaciju na svojoj koži“, priča Turkijan Redžepi.
Tu kuću je završio, ali ju je kasnije ipak prodao da bi sagradio drugu, u Beograd-mali, gde i sada živi sa porodicom.
„Niš smatram svojim drugim domom, prvi će mi uvek biti Priština, jer sam se tamo rodio i živeo 26 godina. Niš je meni i mojoj porodici pružio udobnost. Sada sam dobro prihvaćen i od romske i neromske zajednice“.
Romi su u ovom delu Srbije prvi put popisom obuhvaćeni 1498. godine, kada je zabeleženo da u Nišu i okolnim selima živi njih oko 1500, a prema popisu iz 2011. godine oko 7000.
U delu Urbani razvoj Niša iz 1984. godine Jovan Ćirić piše da su najstarije niške romske mahale nastale tokom turske prostorne organizacije ovog grada, i to na zabačenim i izbegavanim zemljištima, a bilo ih je četiri.
„Jedna – delimično i danas sačuvana – nalazila se na periferiji ondašnje Beograd-male, na spoljnoj strani jarka koji je štitio Beograd-malu (u blizini današnje autobuske stanice). Druga, takozvana Stambol-kapija mala, ležala je na spoljnoj strani jarka u blizini Pirotskog puta, na istočnoj strani današnjeg Sinđelićevog trga. Treća, ili Rabadži-mala, nalazila se na spoljnoj strani Arnaut-pazara, iza sadašnjeg Ekonomskog i Pravnog fakulteta. Četvrta, ili Čair-mala, nalazila se na današnjem raskršću ulica Dušanove i Vojvode Mišića“.
Danas u Nišu postoje tri romske mahale: Beograd-mala, koja je ostala na istom mestu, Stočni trg i Crvena zvezda.
Muzika kao nasleđe
Turkijan Redžepi rođen je u muzičkoj porodici. Otac mu bio je slep, svirao je bendžo, instrument sličan mandolini, a o njegovom životu snimljen je dokumentarni film „Muharem, muzika, oči života“.
„Moj otac se kroz život mnogo borio, najpre za mene, da bih bio ovo što jesam, pa i za moju decu. Svirao je po vozovima, imali smo relaciju Kosovo Polje – Raška. Uglavnom je sviranjem zarađivao za život“.
U njegovoj kući često se slušala muzika, najčešće izvorna turska, ali i romska.
„Nije da sam od početka hteo da se bavim muzikom, život me je na to naterao, a došla je i porodica, drugog posla nije bilo. Oko ’95. imao sam svoj bend, sa kojim sam svirao po romskim svadbama, zarađivali smo lepo, živeli smo od muzike“.
Kada je došao u Niš, prestao je da se bavi muzikom, a posle nekoliko godina snalaženja na različite načine, slučajno je ušao u novinarstvo, čime se i sada bavi, vodeći Produkciju „Roma world“. Sve je počelo kada je upoznao novinara Radeta Vučkovića.
„On mi je predložio ovaj posao, pa sam odlučio da odem do televizije Nišava, na kojoj je on tada radio. Vodio je jutarnji program, ja sam mu pokucao na vrata, on me je najavio u programu, rekao: Pored mene je taj i taj i on će vam na romskom poželeti ‘dobar dan’. I danas sam tu gde sam“.
Ljubav prema muzici nasledila su i njegova deca. Stariji sin Muharem, koji je ime dobio po dedi, sada je član orkestra Gorana Bregovića, a mlađi svira tarabuku i ima bend sa kojim svira na romskim svadbama.
„Ja i dalje nekada sviram za svoju dušu, uzmem gitaru, pa pevušim sa decom. Pre 8–9 godina kupio sam violinu, jer sam želeo da se oprobam i u tome, pa danas mogu da odsviram nešto i na violini, ali i na bendžu, gitari, kao i na jednom turskom instrumentu, koji se zove đumbuš“.
Diskriminacija kao sastavni deo života Roma
Romska porodica uvek je nekoliko koraka iza u odnosu na druge porodice, a to je uglavnom zbog siromaštva.
„Moj pradeda ništa nije ostavio mom dedi, deda nije ostavio ocu. Ali je zato moj otac ostavio meni, pa imam svoju kuću. Ima porodicâ koje nemaju ništa, a siromaštvo vlada jer su ljudi neobrazovani. Ako želimo da promenimo nešto, u društvu i zajednici u kojoj živimo, moramo prvo da se obrazujemo. Ako si školovan, možeš i da radiš i da tražiš svoja prava i sve ostalo. Romske porodice se trude da to promene, ima pomaka u poslednjih desetak godina. Ali, ako je neko decenijama na marginama društva, vrlo je teško nešto promeniti za kratak period. Svako se na svoj način bori da promeni svoj i život svoje porodice“.
Turkijan Redžepi kaže da Romi uvek treba više da se dokazuju da bi uspeli u životu.
„Kada se prijavimo za neki posao, ako poslodavac ima za kandidate Roma i neroma, mislim da bi pre prihvatio neroma, i kad bi Rom imao bolje kvalifikacije. Da sad odete da potražite stan, kada bi stanodavac video da ste Rom, sigurno ne biste dobili stan na izdavanje. To je nešto što će se mnogo teško promeniti. U naša naselja ne dolazi nijedno taksi udruženje, imamo samo neke taksiste, koji su nam dali svoje brojeve, pa njih direktno zovemo. I ta priča ima drugu stranu, jer su njih Romi maltretirali, ali nisu svi isti. Diskriminacija neće nikada nestati, uvek će neko da kaže: Evo ga ovaj Ciganin! Pa šta ako sam Ciganin, daj da sednemo pa da vidimo ko šta zna“, poručuje Redžepi.
Autor članka: Milica Branković
Autor video priloga: Tamara Milojević
Prevod: Turkijan Redžepi
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Vakeribe taro mahale- priče iz mahale” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019. godini.
