Priče iz mahale: “Kad porastem biću balerina”

Ples je kao sviranje bubnja, flaute, klavira, kanuna ili bilo kog drugog muzičkog instrumenta. Plesačev instrument je telo. Plesač je član muzičkog orkestra“, napisao je egipatski kompozitor Hosam Ramzi.

Po izraženoj ljubavi prema pesmi i igri Romi su prepoznatljivi bez obzira na godine, što pokazuje i primer male balerine Dunje Muslihi. Iako je petogodišnjakinja, ona već dve godine uspešno trenira balet u plesnoj školi.

Špaga “kao od šale

„Dunja je na svoj upisni čas došla i rekla: ‘Zdravo, ja sam Dunja. Ja hoću da treniram’, i napravila špagu. Kupila me je već na početku, jer je neke stvari znala sama od sebe. Dunja je vrlo strpljiva, mirna, poslušna, prati na časovima. Dosta je zainteresovana, ne odvlače joj pažnju druge stvari, disciplinovana je i to su sve preduslovi zbog kojih brzo napreduje. Njen talenat je neosporan i nije se ustručavala da mi ga pokaže u startu“, priča Danica Ničić, Dunjina instruktorka u plesnoj školi „Sving“. 

Mala balerina iz Niša uživa u plesu i to postane jasno svakom ko provede sa njom nekoliko minuta.

Obožavam da idem na veliki ples i volim da plešem sve. A volim i da pobeđujem! Imam dve medalje, a kada sam ih dobila, osećala sam se najlepše na svetu!“, priča Dunja i dodaje da, pored plesa, voli i kostime koji su neizostavni deo plesnih nastupa. 

Deca ne znaju za razliku

Dunja je jedina Romkinja u ovoj plesnoj školi, ali, prema rečima devojaka koje sa njom treniraju, njeno nacionalno poreklo ne utiče niti na nju, niti na devojčice iz kluba. 

Nama je jedino važno to što je ona divno vaspitano dete, koje želi da pleše, da napreduje, i što ima podršku svojih roditelja da se ovim bavi. Sve devojčice ovde su drugarice. Iako ih mi učimo plesu, ovde se uči i lepo ponašanje, da poštuju i slušaju jedna drugu“, kaže Atina Vasović, jedna od instruktorki plesa. 

Dunja želi da bude balerina kad odraste

Umetnost, kao i sve što obogaćuje duh, u ovom slučaju ples, zaista je lek za predrasude i stereotipe. Ona pomaže da se promeni svest, da ljudi razumeju i bolje shvate neke stvari, kako za one koji su diskriminisani, tako i za one koji diskriminišu“. 

Deca inače ne primećuju razlike u nacionalnosti, niti bilo koje druge. 

Jedini način da to počnu da primećuju, može da potekne od kuće, gde su roditelji ti koji prave razliku među ljudima, govore neke stvari. Deca ne razumeju šta znači pripadati nekoj grupi, ne primećuju ni razliku u boji kože, bez informacije od nekog starijeg. Kako se ponašaju ljudi oko njih, tako će se ponašati i oni. U Dunjinom slučaju, ona je ovde vrlo lepo prihvaćena, kao i sve ostale devojčice“.

Autor članka: Milica Branković
Autor video priloga: Tamara Milojević
Prevod: Turkijan Redžepi


***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Vakeribe taro mahale- priče iz mahale” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019. godini.