Priče iz mahale: Za Rome su putevi otvoreni

Bio jednom jedan narod koji nikada nije imao svoju zemlju, a brojao je više od deset miliona ljudi. Narod sa bogatom istorijom, kulturom i tradicijom. Priča o njemu je gotovo uvek praćena negativnim statistikama i primerima koji bi kod drugih naroda ugušili vedrinu i volju za životom, ali ne i kod njih. Romi – sinonim za patnju, težak život, ali i za veselje, muziku i radost. Takva kompleksnost ne ostavlja ravnodušnim, zato su i priče o Romima uvek interesantne, na granici između stvarnosti i bajke.

Prema istorijskim podacima, Romi su poreklom iz severozapadne Indije. U Evropu su se prvi put doselili u 9. veku, ali ih tu nije čekao lagodan život… Proterivani i porobljivani, do sredine 19. veka nisu imali osnovno pravo, pravo na slobodu, a često su ih tretirali i posedovali kao objekte. Jedan od najstrašnijih perioda za ovaj narod jeste Drugi svetski rat, kada je, prema nekim dostupnim podacima, ubijeno između 220.000 i pola miliona dece, žena i muškaraca romske nacionalnosti.

Prvi korak ka dostojanstvenom životu Roma napravljen je 1971. godine, kada je u Londonu 8. aprila održan Prvi svetski kongres Roma, a odlukom Ujedinjenih nacija taj dan proglašen je Svetskim danom Roma. Na Kongresu je i zvanično usvojen naziv „Rom“, što znači čovek. Uz to, priznata je romska zastava, a romskom himnom proglašena je pesma „Đelem, đelem“. Ova himna je najpoznatija u izvođenju Nišlije Šaban Bajramovića, koji je u čitavom svetu poznat kao kralj romske muzike.

Romi imaju svoj jezik, koji nije jedinstven; govore u više dijalekata i tek su pred usvajanjem standardizovanog književnog jezika. Zato spadaju u usmene narode bez pisane istorije i literature, no bogate su im i istorija i usmena književnost. Zagubili su prapostojbinsku veru, bez šanse na obnovu – i danas su vernici većine svetskih religija i veroispovesti… Čuvajući kao ritualisti i ono već zatrto u jačih kultura, u tradiciji i običajima ponajbolje stoje, premda više primaju nego što daju okružujućim nacijama. Mnogo je toga zauvek izgubljeno od spomeničke baštine, no sporo a sigurno, poput kultnih mesta, izranja na videlo pregršt materijalnih činjenica romskog kulturnog nasleđa. Rečju, Romi poseduju, koliko god skromnu, kulturu i bez ustezanja treba da je prikažu i nude svim dobronamernim ljudima“, navodi romolog Dragoljub Đorđević u knjizi Društveni i kulturni potencijali Roma u Srbiji.

Pored Šabana Bajramovića, koji jeste jedan od najpoznatijih i najuspešnijih Roma u svetu, dosta je umetnika romskog porekla koji su dali veliki doprinos svetskoj kulturnoj baštini. To su Pablo Pikaso, Nikolo Paganini, Čarli Čaplin, Ava Gardner, Majkl Kejn, i brojni drugi umetnici.

Ni uspeh ovih ljudi nije mogao da sruši stereotipe koji o Romima postoje i danas. Čini se da se upravo zbog tih predrasuda, umesto da se ujedine, Romi dele, podvajaju i getoiziraju.

Deca romske nacionalnosti neretko napuštaju školu, i to u najranijim razredima, teško se zapošljavaju, a mnogi žive na ivici egzistencije.

Pored objektivne slike o uslovima života prema kojoj Romi predstavljaju visoko depriviranu socijalnu grupu (nepodnošljivo loši stambeni uslovi, visoka nezaposlenost radno sposobnog stanovništva, nedovoljna uključenost dece u obrazovni sistem, slabe komunikacije sa većinskim stanovništvom, loša higijenska i zdravstvena situacija), važan deo celovitije slike o njihovom životu predstavljaju i subjektivna osećanja. Neki istraživači smatraju čak da je subjektivno osećanje znatno važniji pokazatelj kvaliteta života od niza objektivnih kriterijuma. Romi su sa obe pomenute strane ipak specifična populacija, koja pokazuje tipičnu sliku niskih aspiracija i izuzetno brzih adaptacionih sposobnosti. Isto tako, često njihovi subjektivni iskazi nisu u skladu sa objektivnim uslovima života“, piše Božidar Jakšić u delu Romi između diskriminacije i integracije.

Poštovanje nekih starih običaja i tradicija, kao što su ugovoreni brakovi maloletnika, karakteristično je i za današnje vreme, iako je to u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima. Diskriminacija i otuđenje im dodatno otežavaju već dovoljno teške uslove života. Ipak, ima onih koji uspevaju da se izbore sa svim otežavajućim okolnostima i postaju uspešni.

Jedna romska poslovica glasi: Dobri konji ne mogu biti loše boje. Isto je i sa ljudima. Poštovanjem osobenosti drugih razbijaju se stereotipi, u ovom slučaju o Romima, čija je istorija u nekim segmentima vredna divljenja.

Autor članka: Milica Branković
Autor video priloga: Tamara Milojević
Prevod: Turkijan Redžepi

______________________________________________________________________________

***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Vakeribe taro mahale- priče iz mahale” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019. godini.