Prelazak iz male sredine u veću, studiranje u novom gradu, pritisak od strane roditelja, spremanje prvih ispita, partnerski problemi, ponekad i borba sa anksioznošću i depresijom – sve su ovo problemi sa kojima se danas suočavaju mladi. Otvoreni razgovor sa bližnjima i odlazak kod psihologa ključni su u rešavanju ovih problema, a psihološkinja Studentske poliklinike u Nišu Jelena Stanković kaže da se tabui o mentalnom zdravlju moraju rušiti.
Da sve veći broj studenata odlazi kod psihologa zbog problema sa kojima se susreću, psihološkinja Stanković kaže da postoji velika potreba i posao za sve koji se bave ovim poslom, pre svega za njene kolege u Psihološkom savetovalištu za studente pri Univerzitetu i Psihološko savetovalište za mlade pri Domu Zdravlja Niš.
Mladi nam se javljaju sa zaista širokim spektorom problema – počevši od problema u učenju, partnerskih odnosa do raznih oblika anksioznosti i do samih nekih većih problema kao što su pokušaj suicida i depresija, kaže Stankovićeva.
Za rešavanja svih ovih problema je, kaže, potrebno vreme. Suština svega toga jeste prevencija kojoj treba težiti.
Kada pričamo o mladima generalno, to je jedno veliko polje na kome ima mnogo mogućnosti za rast, za napredak, za razvoj. Većina problema ovde, i na drugim mestima, jeste razvojnog tipa. U ovim godinama to je jako bitno da se radi na vreme i to jeste bitno da se reši na vreme. Suština je prevencija kojoj treba težiti, a koja nije tako lako dostupna, ističe.
Pandemija uticala na mlade, izolacija dodatno povećala strah i nesigurnost kod mladih
Istraživanje “Život mladih u Srbiji: uticaj Kovid-19 pandemije” koje je radila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokazuje da trećina mladih identifikuje pogoršanje sopstvenog mentalnog zdravlja u kontekstu vanrednog stanja. Više od polovine mladih ocenilo svoje osećanje ugorženosti usled vanrednog stanja prosečnom ocenom 3 i višom.
Korona je, na žalost, mnoge probleme povećala, predimenzionirala, pa dolazi do vrlo često situacija koje deluju dramatično. Tu onda dolazi do situacije koja je dodatno posložena i to je nešto na čemu treba dodatno raditi. To je prvo bila izolacija, jedna situacija u kojoj su ljudi prunudno izolovani, bez kontakta, kaže Stankovićeva.
Problemi studenata su, navodi, u tom periodu postajali složeniji.
Mi smo socijalna bića, i to je situacija koja je neprirodna za nas i koja povećava zapravo i taj neki strah i nesigurnost i sve dodatno komplikuje. Naravno, taj doživljaj neizvesnosti, šta će se desiti, kada će biti, to je ono što nam svima remeti taj neki referentni okvir u kome zapravo mi planiramo naš ceo život, ciljeve na kojima ćemo raditi. To je sad ovako, sve pod znakom pitanja. Taj neki osećaj sigurnosti je ugrožen, dodaje.
Promocija mentalnog zdravlja u medijima neophodna
Stankovićeva kaže da je, sem prevencije, bitna i promocija. Mentalno zdravlje je, dodaje, apstraktna kategorija.
To je jedna fina ravnoteža, balans i razvoj naših svih potencijala odnosno naše mogućnosti da delujemo, promocija zdravih stilova života, promocija pravih vrednosti. Kada smo mi okej sa sobom, onda smo dobri građani, studenti, ćerke i sinovi… Ali onda imamo tu energiju koju mladi imaju, da iznesemo i da zaista nešto uradimo. Zato je bitno mentalno zdravlje i ulaganje u njega, naravno, dodaje.
Kada ne znamo šta nam je, mašta radi svoje i obično se zamisli neki najgori scenario u tom trenutku. Tada se obično ide u neku istragu, najčešće Gugl i traže se dijagnoze.
To nikako nije dobro rešenje, ali je realnost. Kada je u pitanju prevencija, promocija je jako bitna i treba što više raditi na tome da se osvešćuju mladi da su mnogi problemi koji se dešavaju rešivi. To je razvojna kriza, ističe.
Stankovićeva dodaje da veliki broj studenata koji dođe kod nje i podeli svoje probleme, nakon razgovora oseti olakšanje. To je, kako ona kaže, i cilj svakog razgovora sa psihologom.
