Da li televizije tokom kampanje krše propise znaće se na osnovu monitoringa koji sprovode stručne službe REM-a, kaže jedan od članova Saveta ovog tela Rodoljub Šabić. Ipak, REM prati tek nekoliko televizija, a na tom spisku nisu one koje najčešće krše novinarski kodeks. Takođe, bez funkcionalnog Saveta regulatorno telo ne može da reguje.
Iako su izbori raspisani tek nedavno za 25. oktobar izveštaj CRTE pokazuje da je vlast odavno počela kampanju pre kampanje. Sve veća polarizacija, pretnje nasiljem i brisanje granice između države i vladajuće partije tri su glavne pojave koje prema njihovom istraživanju to dokazuju.
Loše uslove u predizbornoj kampanji dodatno otežava medijska scena u Srbiji. Visok rizik po medijski pluralizam i medijske slobode odavno vlada uz porast fizičkih napada na novinare, pojačanu institucionalnu represiju.
Takođe, Regultatorno telo za eletronske medije skoro dve godine ne funkcioniše i Savet i dalje nije konstituisan. Ovo je poseban problem tokom izbora, jer REM inače ima obavezu da prati izveštavanje televizija u kampanji.
REM bi trebalo da nadzire da li se elektronski mediji ponašaju u skladu sa zabranom političke promocije kroz izveštavanje o npr. infrastrukturnim projektima 30 dana pre izbora, ako u njima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na izborima. U slučaju da određena zloupotreba javnih resursa predstavlja krivično delo, nadležni javni tužilac treba da pokrene postupak – kažu iz CRTE.
Ko će biti nadležan za praćenje medija tokom predizborne kampanje i koliko je opasno što se izbori dešavaju bez funkcionalnog REM-a pitali smo i Rodoljuba Šabića iz REM-a. Prema njegovim rečima, brojni problemi koji prate ove izbore međusobno su povezani.
Suočavamo se sa gomilom anomalija, dakle, gomila stvari koje već čak i pre početka kampanja bacaju ozbiljnu senku na legalitet i legitimitet izbora, koje mogu da dovedu do krajnje ozbiljne nepredviđene posledice – kaže Šabić.
Ipak, kada je reč o REM-u i kampanji koja je u toku, on navodi da stručna služba REM-a ima potrebne resurse, uključujući softver i logističku podršku, za sprovođenje monitoringa predizborne kampanje. Međutim, ističe da je sporno šta je obuhvaćeno monitoringom.
Situacija u kojoj i dalje nemaju predsednika Saveta REM-a, dovela je do toga da, kako pojašnava, ne mogu da usvoje novi program za monitoring. Nisu imali nikakvu raspravu povodom te teme i zbog toga se trenutno za monitoring primenjuje koncept definisan za izbore iz 2023. godine.
Tako REM tokom kampanje prati RTS 1 i RTS 2, RTV 1 i RTV 2, televizije sa nacionalnom frekvencijom: Pink, Prva, B92 i Happy, kao i kanale N1, Nova S i K1. Upravo izbor medija koji se prate, Šabić vidi kao jedan od ključnih problema.
Smatra da primena monitoring programa starog tri godine u aktuelnoj medijskoj situaciji nije realna. Skreće pažnju na to da se stanje u medijima danas značajno razlikuje od onog pre tri godine.
Na prvi pogled kad spomenete imena Nova i N1, vi naravno prepoznajete televizije koje su prepoznate kao nezavisne, koje emituju program koji se najčešće vlastima ne dopada. S druge strane, odmah primetite da nema subjekata koji su, kako bih rekao, često nedopustivo agresivni, i koji krše sve standarde emitujući program koji se vlasti dopada. Na prvom mestu recimo Informer, Kurir itd. I postavlja se pitanje kriterijuma, zašto njih nema? – ističe Šabić.
Takođe, ističe da se ovakvim monitoringom kreira jedna potpuno pogrešna slika.
To treba da bude verodostojan dokument svih dešavanja u kampanji, a drugo to treba da bude i osnov za reagovanje, Saveta REM-a, pa čak i za izricanje sankcija zbog kršenja nekih elemenata i pravila u toku kampanje.
Prema njegovim rečima, stručna služba može tehnički da prati televizijski program, ali je za eventualno reagovanje na utvrđena kršenja neophodno da funkcioniše Savet REM-a.
Najbitnije od svega je da Savet konačno počne da funkcioniše. Da je tako, da funkcioniše, imali bismo definisan program monitoringa koji bi bio neuporedivo adekvatniji realnoj situaci. Mi bismo i morali da intervenišemo intervenišemo u čitav niz stvari koje kako bih rekao sada zbog atraktivnosti izbora ostaju potpuno u senci, istakao je Šabić.
On poručuje da će, koliko god bude u njegovoj moći, javno istupati i ukazivati na probleme koji se budu javljali tokom monitoringa televizija i izborne kampanje. Takođe, insistiraće na tome da se što pre izabere predsednik REM-a, kako bi to telo moglo zakonski da reaguje i ukaže na eventualne nepravilnosti, ukoliko ih bude.
Još jedna članica Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković takođe je za Cenzolovku izjavila da će se o svim prigovorima i monitoringom uzorkovana kršenja pravila, raspravljati nakon izbora predsednika i da će tada doneti adekvatne odluke.
Promene u dostupnosti televizija uoči izbora
Pažnju javnosti privukla je nedavno odluka Yettela da u okviru godišnjeg „pilot projekta“ promeni ponudu televizijskih kanala za deo korisnika. Iz pojedinih paketa korisnicima su uklonjeni N1 i Nova S, uz mogućnost da ih korisnici naknadno ponovo aktiviraju.
Odluka je doneta uoči izborne kampanje, a Rodoljub Šabić ocenjuje da je treba posmatrati u širem kontekstu medijskih uslova u Srbiji.
On podseća da su od nedavno i dostupne pojedine režimske TV na malim ekranima i uz običnu antenu.
Dakle, ako vi istovremeno imate upad jedne državne firme, kakva je Telekom, dakle upad u terestrijalni program, omogućavanje televizijama bez dozvole da emituju zemaljski program. Usput Telekom nema dozvolu za emitovanje programa, da dodam, Telekom je velika državna firma koja je u poslednje vreme kupila više, desetina televizija. Ššto je direktno suprotnosti sa strategijom same vlade, u kojoj piše, dakle, da se vlast povlači iz medija.
Prema njegovom tumačenju, ove promene otvaraju pitanje jednakih uslova za dostupnost različitih medijskih sadržaja u periodu pred izbore.
I ako imate s jedne strane širenje prostora, tu je opet pomenuti Informer, Kurir, znači širenje prostora za nezakonito emitovanje programa, nekih medija prepoznatljivih po opredeljenosti za vlast, a s druge strane, ako imate istovremeno sužavanje uslova za agitovanje i prijavu televizija prepoznatljivih po svojoj nezavisnosti, onda je zaključak potpuno jasan – poručuje Šabić.
NUNS je takođe osudio situaciju zbog uklanjanja N1 i Nove iz paketa Yettela.
Prema Reuters Institute Digital News izveštaju 2026, N1 je uz RTS najkorišćeniji izvor vesti u Srbiji sa nedeljnim dosegom od 38%, dok je Nova druga sa 24%. istovremeno, N1 i Nova, spadaju među medije sa najvišim nivoom poverenja publike u Srbiji. U tom kontekstu, činjenica da se odluka odnosi upravo na N1 i Novu S, koji se u javnosti prepoznaju kao važni izvori informisanja, opravdava dodatno ispitivanje njenog mogućeg efekta na pluralizam i pravo građana da budu informisani iz različitih izvora – deo je saopštenja NUNS-a.
Dodaju da pitanje nije samo da li će N1 i Nova ostati dostupni u određenom televizijskom paketu. Pitanje je da li će visoko koncentrisano tržište distribucije u Srbiji omogućavati pluralizam medijskih sadržaja ili će odluke nekoliko dominantnih kompanija određivati koji će izvori informacija imati pristup građanima i pod kojim uslovima.
